EPA/STRINGERTeško je proceniti raspoloženje javnosti u zemlji u kojoj je neslaganje sa vlašću zabranjeno, ali sve veća zabrinutost Rusa zbog rata u Ukrajini ukazuje na rastuće nezadovoljstvo.
Rat se ponovo našao na prvom mestu među brigama ruskih građana kada su upitani da navedu najhitnije probleme sa kojima se zemlja suočava.
U anketi sprovedenoj u maju, sukob je navelo 33 odsto ispitanika, a iza njega su sledili niske plate (24 odsto) i visoke cene (18 odsto) — tradicionalne brige građana, ali i problemi koji su povezani sa četvorogodišnjom i po dugom invazijom punog obima.
Povratak rata na prvo mesto ukazuje na značajnu promenu u javnom raspoloženju prema „specijalnoj vojnoj operaciji“ i njenom uticaju na svakodnevni život, ocenjuje Oleksandr Šulga, rukovodilac Instituta za proučavanje konflikta i analize Rusije (IKAR) u analizi za CEPA .org.
Posebno je značajno to što su ispitanici dobili otvoreno pitanje o tome šta ih najviše brine, bez ponuđenih odgovora koji bi mogli da ih usmere.
Nije bilo iznenađujuće što je 2022. godine, u prvoj godini invazije punog obima, rat bio prva stvar na koju su Rusi pomislili.
Prvi talas istraživanja Instituta za proučavanje sukoba i analizu Rusije pokazao je da je tada 50 odsto ispitanika navodilo rat kao glavni problem.
Međutim, tokom 2023. godine počele su da rastu pritužbe na niske plate, visoke cene i druge „tradicionalne“ probleme, dok su pomena rata postajala ređa.
Rat je početkom 2024. godine izgubio prvo mesto među glavnim brigama građana, a taj trend se nastavio i tokom 2025. godine. To je odražavalo „normalizaciju“ rata u životima većine Rusa, njegov ograničen direktan uticaj na najveći deo stanovništva i odsustvo očiglednih fizičkih posledica po njihovu svakodnevicu.
Odluka Kremlja da izbegne masovnu mobilizaciju i umesto toga novcem privlači ljude u vojsku takođe je odigrala važnu ulogu.
Muškarci su podsticani da potpisuju ugovore uz visoke novčane naknade, dok je zatvorenicima obećavana sloboda u zamenu za učešće u ratu. U periodu od 2023. do 2025. godine, odlazak na front za mnoge Ruse i dalje je bio pitanje ličnog izbora.
Za većinu društva, sopstvena finansijska situacija i stanje u privredi bili su daleko važniji, pa su niske plate i visoke cene ostale među glavnim brigama građana.
Krajem 2025. godine rat je počeo da utiče na svakodnevni život Rusa na nove načine.
Ukrajinski napadi dronovima izazvali su ozbiljne nestašice goriva, dok su ograničenja pristupa internetu i društvenim mrežama, uvedena pod izgovorom bezbednosnih razloga, pogodila većinu stanovništva.
Nesklad između zvaničnog narativa i ličnog iskustva ruskih građana nije nov, ali kako rat sve više utiče na obične ljude, taj raskorak postaje sve izraženiji.
Rat više nije događaj koji se odvija u pozadini, već igra sve značajniju ulogu u svakodnevnom životu. Građani se suočavaju s redovima na benzinskim pumpama, nestabilnom internet vezom i ubrzanim rastom cena u prodavnicama.
Zaključak koji je rusko društvo, čini se, izvuklo jeste da većina njegovih problema ne može biti rešena dok se rat ne završi.
Najpre mora da prestane ratovanje, a tek nakon toga građani mogu očekivati da se vlast pozabavi njihovim najhitnijim problemima.
Rat se ne završava i odugovlači se, čime se potkopava predstava o „specijalnoj vojnoj operaciji“ kao nekoj vrsti ograničene, udaljene kolonijalne akcije sa malim posledicama po svakodnevni život.
Istraživanja pokazuju da Rusi očekuju od Kremlja da rešava njihove probleme, ali je podjednako jasno da sva sredstva koja je vlast do sada koristila nisu dala rezultate.
Istovremeno, preostale mogućnosti – upotreba nuklearnog oružja, masovna mobilizacija ili potpuni rat protiv NATO-a – imaju veoma malu podršku javnosti, jer bi donele nove probleme, a ne bi rešile postojeće.
Kremlj je stalno u sukobu sam sa sobom i sa sopstvenim stanovništvom.
Dok su nestašice benzina pogodile desetine miliona Rusa, od Sankt Peterburga do Irkutska, Putin izgleda radije govori o taktičkim borbama za ulice nekog nepoznatog sela u Donbasu.
On u svojim govorima pominje krizu sa gorivom, ali mnogo više vremena posvećuje isticanju navodnih napredovanja na frontu.
Još jedna protivrečnost ogleda se u tome što ruska propaganda i dalje invaziju na Ukrajinu naziva „specijalnom vojnom operacijom“, dok zvaničnici Kremlja sve češće koriste reč „rat“ kada o njoj govore.
Ako je to deo pripreme javnosti za uvođenje vanrednog stanja i masovnu mobilizaciju, rezultati istraživanja ukazuju da će Kremlju biti veoma teško da za takve poteze pridobije podršku stanovništva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
