Lord Kulvier Rejndžer: Pred mladim ljudima su ogromne mogućnostima u eri veštačke inteligencije

– Kada sam preuzeo ovu funkciju, a i jedan od razloga zašto sam je preuzeo, bilo je to što sam video razvoj i potencijal koji postoje u tehnološkom sektoru Srbije, ali i širem regionu Zapadnog Balkana. Ovde se mnogo investira. Već posluje veliki broj kompanija, kako domaćih tako i multinacionalnih. Pored toga, postoji veoma kvalitetna baza studenata i mladih stručnjaka koji dolaze sa univerziteta, pokreću nove projekte, razvijaju kompanije i šire poslovanje. Kada sve to sagledate zajedno, a imao sam priliku da tokom karijere radim u različitim poslovnim ekosistemima, jasno vidite da se ovde nešto značajno razvija. Zato sam prošle godine odlučio da organizujemo našu prvu tehnološku delegaciju i doveli smo nekoliko britanskih kompanija u Srbiju – rekao je dodajući da na ovoj drugoj konferenciji ima još više kompanija koje učestvuju i međusobno uspostavljaju kontakte, piše Demostat.

On objašnjava da je izlazak iz Evropske unije omogućio UK da zaključuje nove trgovinske sporazume, a jedan od njih je i Sporazum o slobodnoj trgovini sa Srbijom. Međutim, takvi sporazumi imaju vrednost samo ukoliko ih kompanije zaista koriste pa je poruka firmama: ,,postoji prilika, postoji trgovinski sporazum, postoji sektor koji se ubrzano razvija, postoji talenat i stručnost”.

Ne želi da sebi ili Komori pripiše zasluge za značajan rast trgovinske razmene između UK i Srbije, ali kaže da su tokom poslednjih 18 meseci bili doslovno zatrpani upitima kompanija koje žele članstvo, uključivanje u rad Komore, kontakte. Naravno, veliki deo toga oslanja se na tehnološki sektor, ali tu su i proizvodnja, infrastrukturni projekti i brojni drugi segmenti privrede.

Ogromna sredstva u razvoj prostora za EXPO

– Mnogo toga se dešava već ove godine, ali veliki fokus je svakako i na narednoj godini, jer nas očekuje EXPO. To je nešto na šta Srbija i Beograd s pravom mogu da budu veoma ponosni kao domaćini. Tema izložbe je „Igra“, a mi smo od samog početka uključeni u taj projekat. Potpisali smo Memorandum o razumevanju sa organizacijom zaduženom za realizaciju EXPO-a kako bismo pomogli u promociji svega što ova manifestacija treba da donese. Pogledajte samo koliko se ulaže u inovacije. Ogromna sredstva usmerena su na razvoj prostora na kojem će EXPO biti održan. Znam da novi stadion koji se gradi neće biti završen do početka EXPO-a, ali grade se novi putevi, nove železničke veze, veliki broj stambenih objekata, kao i kompletna infrastruktura u okviru samog kompleksa izložbe. Zbog svega toga mislim da će naredna godina biti izuzetna. Verujem da će EXPO ostaviti bitno nasleđe i dodatno doprineti razvoju Beograda – ističe sagovornik Demostata.

Komentarišući kreditnu liniju od pet milijardi evra namenjenu Srbiji i regionu, koju je nedavno najavio ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji, NJ.E. Edvard Ferguson, navodi da ta inicijativa pokazuje kako britanska vlada posmatra Srbiju i region Zapadnog Balkana.

– Svaka zemlja koja raste i razvija se, a Srbija jeste jedna od njih, mora stalno da razmišlja o tome kako će podržati taj rast. Osnova svakog razvoja jeste kvalitetna infrastruktura. To podrazumeva energetiku, transport, ali danas i tehnologiju, sajber bezbednost i druge strateške kapacitete koji će se razvijati u budućnosti. Sve te oblasti zahtevaju jasnu državnu politiku i ozbiljna javna ulaganja. Naravno, moguće je privući i međunarodno finansiranje, kao i podršku drugih vlada, ali jednako je važno da za sto sedne i privatni kapital. Smatram da je upravo to ključno. I mislim da upravo takav pristup danas vidimo na delu – smatra Lord Kulvir Rejndžer.

Kad je posao uživanje

Na pitanje koliko je zahtevno biti predsednik jedne ovakve privredne komore, kaže da ,,ništa nije teško kada u tome uživate”.

– A, ja zaista uživam. Ne samo zato što zaista imam priliku da dolazim u ovu predivnu zemlju, u ovaj grad i upoznajem divne ljude. Najveće zadovoljstvo mi pruža to što mogu da vidim kako se odnosi među ljudima razvijaju, kako nastaju nova partnerstva i kako se konkretni poslovi realizuju. Vidite prilike za još veću saradnju. To ljudima daje osećaj zadovoljstva. Često kažem da dobri odnosi i dobra prijateljstva vode ka dobroj trgovini – naglašava on.

Inače, Lord Rejndžer je u UK potpredsednik Međupartijske parlamentarne grupe za veštačku inteligenciju (All-Party Parliamentary Group for Artificial Intelligence) i objašnjavajući svoju ulogu kaže da je danas nemoguće izbeći tu temu jer je svuda oko nas.

– Imao sam sreću da gotovo trideset godina radim u tehnološkom sektoru. Iskreno, u mladosti sam u tehnologiju ušao više slučajno nego planski, ali je ona obeležila veliki deo moje karijere. U njenoj kasnijoj fazi imali smo priliku da pratimo razvoj mašinskog učenja, koje je vremenom evoluiralo u ono što danas nazivamo veštačkom inteligencijom. Zato ovu oblast posmatram već dugi niz godina. Danas, kao član britanskog parlamenta Doma lordova, jasno vidim da gotovo nijedan zakon više ne može da se razmatra bez tehnološke komponente, a često ni bez komponente veštačke inteligencije. Ona će imati ogroman uticaj na naše živote – smatra on i dodaje kako je važno da poslanici, zakonodavci i donosioci odluka budu što bolje informisani o ovoj tehnologiji.

Objašnjava da novi tehnološki talasi uvek nose određene rizike. Postoje pitanja šta će veštačka inteligencija značiti za tržište rada, za budućnost pojedinih sektora, na koji način se razvija, da li sadrži pristrasnosti, da li je etična i kako će se koristiti. Sve su to, kaže, ozbiljna pitanja o kojima moramo otvoreno da razgovaramo. Ali, naglašava, s druge strane, ogromna je mogućnost za napredovanje u zdravstvu, nauci, obrazovanju, dizajnu i mnogim drugim oblastima, zbog čega se mora voditi uravnotežena raspravu o tome šta želimo da postignemo.

Važno je pratiti razvoj veštačke inteligencije

– Nije reč samo o veštačkoj inteligenciji, već i o svim elementima koji je prate. Moramo da razmišljamo o podacima i njihovom suverenitetu, o računarskoj snazi, o tome odakle dolazi energija koja pokreće te sisteme, kao i o sektorima u kojima će se nova tehnologija primenjivati. Pitanje je kako ćemo sarađivati sa drugim državama tokom tih promena. U nekim oblastima

moraćemo da se udružujemo i zajednički razmišljamo o velikim promenama koje dolaze. U drugim slučajevima saradnja će biti bilateralna. Veoma je važno da i vlade i velike međunarodne kompanije pažljivo prate šta se dešava na nacionalnom nivou – ističe Lord Rejndžer.

Podseća da nas je poslednjih nekoliko godina nečemu naučilo: činjenica je da smo pre pandemije živeli u izrazito globalizovanom svetu, a posle se mnogo toga promenilo. Geopolitička kretanja dodatno utiču na taj proces i čine svet u određenoj meri više okrenutim nacionalnim interesima. To je realnost koju moramo da prihvatimo ali ne znači da ne treba da sarađujemo sa drugim državama, razvijamo lance snabdevanja i razumemo međusobne prednosti i slabosti. Do promena će doći, ali bilo ih je i tokom prethodnih industrijskih revolucija, zato misli da treba da budemo oprezni i da razumemo zabrinutost koja postoji, ali istovremeno i da sagledamo mogućnosti koje se otvaraju.

– Sve što dobijemo od veštačke inteligencije moramo da proverimo, da procenimo da li je tačno ili nije. Moramo da koristimo sopstveno znanje i iskustvo. Upravo zbog toga će ljudski faktor i dalje biti neophodan. Možda ne na isti način kao ranije. Možda u manjem obimu u pojedinim oblastima. Ali, svakako će biti potreban. Postojaće poslovi i aktivnosti koje će zahtevati ljudsku procenu. Istovremeno, stvaraće se i potpuno nova radna mesta i nove prilike. Jedna od stvari koje sam primetio u UK jeste ogroman broj novih kompanija i usluga koje nastaju upravo zahvaljujući ovoj tehnološkoj transformaciji – tvrdi sagovornik Demostata.

Traže se novi modeli zapošljavanja

Tokom perioda tranzicije, kaže, koji bi mogao da traje prilično dugo, moraćemo da razmišljamo o tome kako da prilagodimo radnu snagu, kako da prekvalifikujemo ljude koji su već u sredini karijere a kako mlade.

– Zato sarađujem sa organizacijom Better Hiring Institute u UK kako bismo pronašli nove modele zapošljavanja i nove načine povezivanja ljudi sa poslovima. Danas se pojavljuju i novi termini. Nekada smo govorili da radimo honorarno ili sa skraćenim radnim vremenom. Danas ljudi kažu da su „fractional“ stručnjaci. Neko je, na primer frakciono novinar, a istovremeno radi još nekoliko različitih poslova. To zapravo znači da gradi portfolio različitih angažmana. Takvi trendovi nam govore nešto o tome kako bi buduće karijere mogle da izgledaju. Nekada su ljudi imali jedan posao za ceo život. Kasnije smo prešli u eru karijera tokom kojih bismo promenili nekoliko poslodavaca. Možda nas sada očekuje period u kojem ćemo istovremeno obavljati više različitih profesionalnih uloga – procenjuje sagovornik i poručuje da su odnosi između UK i Srbije snažni, a postaju sve snažniji. Zato treba da nastavimo da ih gradimo.

– Posebno bih se obratio mladim ljudima. Verujem da pred njima postoje ogromne mogućnosti. Da, priznajem da sam pomalo pristrasan kada govorim o tehnološkom sektoru, ali prilike postoje u mnogim oblastima. Mladima se često šalju negativne poruke o budućnosti. Sećam se da je i u

vreme moje mladosti bilo slično. Zato bih voleo da budemo optimističniji. Da govorimo više o mogućnostima nego o problemima. Da stvaramo prilike za ljude. I da se pobrinemo da svi imaju šansu da te prilike iskoriste – zaključuje Lord Kulvir Rejndžer.