nikola krstic

Odlazak iz Srbije je bekstvo iz horora

Taman kada sam pomislio da sam u potpunosti pobenavio, pročitam u domaćim medijima kako ministarka Zorana Mihajlović poziva mlade da „daju šansu Srbiji jer ona postaje bolje mesto za život“.

Vreme je da Srbija malo ratuje

Već je postalo poprilično monotona mantra, da skoro svaki dan na televiziji ili po kojekakvim opskurnim Youtube emisijama se vrte glave koje propovedaju uzvišenu čast ratovanja, gde naravno da njihove zadnjice u tome neće učestvovati, ali, eto, tu su oni, večiti dušebrižnici i prosipači morala & pameti koji uvek udruženim snagama krenu da kukumavče i leleču nad tobože srpskom mukom i patnjom.

Mlade izdajnike na kolac

Dok smo bili klinci, postepeno nam je usađivano u mozak, da sve što je američkog porekla je u stvari proizvod samog zla.

Kosovo u nos, nacionalizam u venu

Dok je Miloševićeva nacistička tvorevina tokom devedesetih mlela meso svim okolnim narodima, kidala im kosti, lomila želju za životom, crpila poslednju kap nade, svojim je građanima skidala kožu s leđa, izgladnjivala ih, terala ljude da stoje u redovima za parče hleba, brašna i ulja, samo da bi mogla da nastavi da finansira genocidni naum velikosrpske ideje.

Mladi džedaji Velike Srbije

Pomama za nacionalizmom među mladima je zaista normalna pojava. Toliko normalna da je biti drugačiji od toga skroz nenormalno, da ne kažem passe.

Od Srebrenice do Batajnice

Srbija, koliko god se ona trudila od toga do pobegne, počiva na jednom groblju zločina koje je pravila tokom poslednje dekade 20. stoleća.

Srbija u kosovskom košmaru

Naravno da nije čudno što klinci po Srbiji, čim završe školsku godinu, idu ulicama i pevaju o Kosovu, Ratku Mladiću, Srebrenici i, jelte, kako će da kolju Albance. Nije više ni tolika misterija što izbodenog Uroša iz Niša javnost maltene osuđuje što je nosio provokativnu majicu na kojoj piše „antifašista“.

Srbija ubija

Dvadeset i pet godina slušam kako ovde nikada neće biti bolje.

Srbija o kojoj maštamo

Po ne znam koji put sedim sa drugarom, tamo u parkiću kod Vuka, i tako dangubeći žvaćemo o večitoj enigmi da li će ovde ikada biti bolje.

Kosovo nije naše

Pre nekih dve godine, jedan stariji kolega, koji se bavi društveno-političkim temama o mračnoj prošlosti Srbije, upitao me je da li sam ikada bio na Kosovu.

Velika mržnja, mala Srbija

Šta mislite, koliko se puta širom Srbije desi, na dnevnom nivou, da se Romima opsuje čitava populacija na što pogrdniji način iz već nekog razloga?

Strah i prezir u Beogradu

Čini mi se da ne postoji ništa arogantnije od tobože prepametnih Beograđana koji iz udobnosti svojih fotelja pokušavaju da objasne ostatku Srbije i njenim susedima kako bi trebalo da se živi u ovoj zemlji.

U ime svih nas iz devedeset i neke

Čega god da se danas uhvatim; šta god da krenem da pričam; o čemu god da sam čitao; gde god da sam se raspitivao; što me je zanimalo…

PrvaPoslednja