Lokalne priče ostaju potpuno van fokusa i bez pažnje koju zaslužuju 1Radomir Lazović Foto: Fonet/Nenad Đorđević

I u godini koja je za nama, za lokalne potrebe i probleme građana, od čijeg rešavanja najviše zavisi kvalitet života u gradu, u medijima je bilo jako malo mesta.

Zatrpane bizarnim mamcima za klikove ili velikim dnevno političkim temama, ove lokalne priče ostaju potpuno van fokusa i bez paženje koju zaslužuju. Zbog toga smo u saradnji sa dnevnim listom Danas i pokrenuli kolumnu Naš grad, a u njenom prvom izdanju u 2019. godini podsećamo na nekoliko “malih”, a bitnih priča iz prošle godine.

Prethodnu godinu počeli smo tekstom o problemima Pančevačkog mosta, koji uprkos tome što ga dnevno koristi preko 100.000 automobila, autobusa, kamiona i vozova, predstavlja crnu tačku grada. Asfalt i trotoar su prepuni rupa, kao i ograde sa strane. Izgled nosećih stubova budi strah u svakom ko se u njih zagleda. Most i danas deluje kao da bi mogao da se sruši svakog dana pod težinom stotina hiljada vozila koji u punoj brzini prelaze preko njegovih mnogobrojnih rupa i useka.

U martu nas je sačekala vest o gašenju dečjih biblioteka „Čika Jova Zmaj“ i „Neven“. Kolika je potreba za njima govori najbolje to da dečja odeljenja Biblioteke grada Beograda imaju oko 15.500 članova, bogate fondove koje čini preko 60.000 naslova, kao i veliki broj kulturnih i vaspitnih aktivnosti. Umesto što se zatvaraju, bilo bi očekivano da se u ove prostore ulaže i da se oni unapređuju kako bi bili među najlepšim javnim prostorima u gradu, u kom sve porodice mogu provoditi vreme.

Dušan Čavić je iz prve ruke, odlazeći na sastanke mesnog odbora, izveštavao o konkretnim lokalnim potezima Srpske napredne stranke u bloku 70. Aktivnosti naprednjaka se protežu od postavke led rasvete, PP aparata i PVC stolarija na ulazima zgrada u zavisnosti od partijske pripadnosti predsednika kućnih saveta, do činjenice da je preko partije moguće zakazati, naravno uz člansku kartu, i pregled u lokalnom domu zdravlja.

Koliko je Beograd proteklih godina, kao i Srbija u celini, pogođen nestajanjem šuma? Posledice se prvenstveno odražavaju na kvalitet vazduha, koji postaje sve zagađeniji, ali i na nivo buke i izloženost vetru. Niz nadležnih institucija ne pruža dovoljnu i ozbiljnu protivtežu klimatskim promenama, požarima i štetočinama, te građevinskim investitorima. Svega 11 procenata teritorije Beograda pokriveno je šumom, a javne zelene površine prostiru se na svega 2,83 posto.

Nije lako pisati o pozitivnim dešavanjima u kulturi, ali ipak, Kulturni centar Magacin zaslužuje sve pohvale. Uprkos tome što su vlasti nekoliko puta pokušavale da ga zatvore, ovaj prostor u Kraljevića Marka je opstajao i postajao jedan od najdinamičnijih i najznačajnijih prostora savremenog umetničkog stvaralaštva grada Beograda. Po principima zajedničkog rada i deljenja prostora u njemu je dom našao veliki broj organizacija koje se bave kulturom.

U kolumni Naš grad u prethodnoj godini, pisali smo i o planovima za gradnju na zaštićenim prirodnim dobrima, o protestima, mogućnostima otvaranja novih vrtića, biciklističkim i saobraćajnim problemima, otimanju javnih dobara širom grada, aktivnostima SNS-ovih botovskih stranica, ambroziji, potencijalu podzemnih voda za grejanje, izbacivanju ljudi na ulicu usled dugovanja i izvršiteljskih mahinacija, bezbednosti na radnom mestu i pogibijama radnika ili o uređivanju komšiluka u blokovima… Ukoliko želite da u kolumni Naš grad, podelite neku vašu komšijsku, studentsku, stručnu ili sindikalnu priču, pišite nam na nedavimobeograd@gmail.com.

Čiji grad?

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

2 reagovanja na “Lokalne priče ostaju potpuno van fokusa i bez pažnje koju zaslužuju”

  1. U Beogradu ciste sneg sa trotoara a u Nisu ljudi padaju na led i lome i ruke i noge, i nokom nista.Mi placamo ciscenje grada i leti i zimi, to znaci da led treba da se uklanja i sa trotoara ne samo tamo gde se voze automobili, ako niste znali postoje i pesaci, i oni placaju to ciscenje koje ne postoji.Predlazem svim osobama koje su se polomile na ledu i koje ce se tek polomiti da tuze Medijanu, to je njihova duznost, zato su placeni, znaci ne rade svoj posao.Svuda u svetu sneg i led se uklanja i vozi van grada ali ne i u Nisu, zato predlazem sugradjani-tuzbe.Iz Medijane ce reci da nemaju ljude ali ja nijednog radnika nisam videla da uklanja led sa trotoara.Kada budu tuzeni.stvari ce se promeniti, hajde da vec jednom trazimo da se.rsdi ono sto placamo, to je jedini nacin, pozdrav.

  2. Koliko je do medija? Ja sam iz Vršca. Redovan prostor u Danasu dobijaju Dragana Rakic, odbornica DS, i Dragica Stanojlovic, tzv.nezavisna odbornica u istom lokalnom parlamentu. Umesto da obavestavaju javnost o problemima koje ima Vrsac, a ti problemi nisu naivni, one udaraju po Vucicu. Kao da u Vrscu ne postoje mali Vucic, mali Vesic i Mali Mali, a Dacice da ne spominjem. Ali, oni su blizu, a pravi Vucic je daleko.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.