Politikantske tvrdnje o izboru direktora IHTM-a: Odgovor na tekst profesora Branimira Jovančićevića

Međutim, ništa od navedenog ne može da se vidi iz pomenutog teksta. To je i redakcija nagovestila objavljivanjem fotografije profesora s pištaljkom u ruci, umesto za katedrom ili u laboratoriji. Dakle, reč je o politikantskom i uličarskom rečniku, u kojem je sve dozvoljeno, bez obzira na istinu ili uprkos istini.

Da podsetimo profesora na odredbe Kodeksa ponašanja u naučnoistraživačkom radu (član 4):

„Poštenje u istraživanju podrazumeva poštovanje sledećih načela:

(3) Objektivnost u tumačenju i zaključivanju moraju biti zasnovani na činjenicama i podacima koji se mogu dokazati i ponovo proveriti; trebalo bi da postoji transparentnost u prikupljanju, analizi i tumačenju podataka, kao i u verifikaciji naučnog rezonovanja;

(4) Nepristrasnost i nezavisnost od zainteresovanih strana, od ideoloških ili političkih interesnih grupa, i od ekonomskih ili finansijskih interesa;“

Da se profesor držao ovih načela, kao i svog profesorskog zvanja, pre iznošenja neproverenih glasina, morao je da se upozna sa odredbama Zakona o nauci i istraživanjima, kao i sa ostalim dokumentima vezanim za izbor direktora IHTM-a.

Prema pomenutom Zakonu, predsednika i članove Upravnog odbora imenuje Vlada (član 60), a Upravni odbor, između ostalog „imenuje i razrešava direktora“ instituta (član 61). Dakle, profesor ne poznaje Zakon ili mu se ne sviđa što je sve urađeno po Zakonu. Iako je u Zakonu sve jasno propisano, profesor zaključuje da „izbor, odnosno imenovanje direktora IHTM-a, instituta od nacionalnog značaja za RS… za neke je samo još jedna od klasičnih uzurpacija ministarstva zaduženog za nauku u Srbiji.“ Dura lex, sed lex!, kako su govorili Latini. Može nekome da se ne sviđa pomenuti Zakon, ali on mora da se poštuje dokle god važi, odnosno dok se ne promeni. Profesor se ostrvio na ministra i članove Upravnog odbora zato što su radili po Zakonu, a ne po njegovoj volji. Kad se Zakon promeni, profesor će moći sam da imenuje direktora bilo kojeg instituta, kao što je u svoje vreme radila njegova doskorašnja stranka.

Zaboravio je profesor da je, u vreme kad je stranka kojoj je doskora pripadao, bila na vlasti, imenovala dekana Hemijskog fakulteta, uprkos protivljenju Nastavno-naučnog veća. I to, naravno, nije bila sramota. Profesora valja podsetiti da „Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju… obavlja istraživanja od prioritetnog značaja za naučni, obrazovni, kulturni i ukupni društveno-ekonomski razvoj Republike Srbije (član 48. Zakona o NI).“ Imajući to na umu, Upravni odbor bio je obavezan da izabere direktora koji će da obezbedi da se ispuni član 48. Zakona o NI. Opet sve po Zakonu, a ne po volji profesora.

U daljem tekstu profesor navodi neistine o tome da su od „tri izvanredena naučnika“, od kojih je od „izvrsnih“, posle još „dva kruga glasanja pobedio jedan, za nijansu bolji od ostalih.“

Profesor izmisli nešto, potpuno neistinito, da bi mogao da izvede zaključak da „tu se završava normalnost i ulazi se u zonu sumraka“. A istina je, ma šta o tome mislio profesor, sledeća.

U Zapisniku sa sednice Naučnog veća IHTM-a, održane 18.5.2026. godine piše:

„TAČKA 5. Usvajanje mišljenja NV o kandidatima

S obzirom da nijedan kandidat nije dobio većinu glasova od ukupnog broja članova Naučnog veća, prešlo se na razmatranje na koji način će Naučno veće dati svoje mišljenje o kandidatima.“

Upravni odbor je, na osnovu dostavljenih dokumenata prijavljenih kandidata, doneo odluku o izboru direktora, posebno imajući u vidu dostavljeni programa rada IHTM-a, koji je primeren IHTM-u i koji će da obezbedi da se „obavlja(ju) istraživanja od prioritetnog značaja za naučni, obrazovni, kulturni i ukupni društveno-ekonomski razvoj Republike Srbije (član 48. Zakona o NI).“ Otuda i nema smisla pitanje profesora: „Kakvi su to članovi Upravnog odbora i kakav je to predsednik koji mogu da donesu takvu odluku? Koliko ih je sramota? Ili je moguće da ih uopšte nije sramota?“ Drugim rečima, ministra, predsednika i članove Upravnog odbora treba da je sramota što su radili po Zakonu, a ne po volji profesora. Profesor zaključuje da je „ovo bilo najpre sramotno, a zatim i veoma glupo.“ Kao što se iz napred navedenog vidi, sramotno je i glupo da se napiše ovakav tekst, tim pre što ga potpisuje profesor Univerziteta.

O ostalim politikantskim stavovima profesora ne vredi polemisati. NJegovo je pravo da ima ovakav ili onakav politički stav, ali kao profesor i naučnik mora da se pridržava činjenica i naučnog metoda pri zaključivanju. Možda je ovo njegov programski tekst za kandidovanje u neku drugu stranku, ali se iz izloženog vidi da se nije proslavio ni svojom profesurom, ni svojim naučništvom. Profesori odoše u politiku, batališe nauku, pa nije ni čudno što je Univerzitet u Beogradu, u proteklih šest godina, sa 804. pao na 1.232. mesto na Nature institution rankings 2026.

Autor je naučni savetnik i predsednik Upravnog odbora IHTM-a

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.