Foto: FoNet/ Marko DragoslavićIzbor, odnosno postavljenje direktora Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM), instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, koji je i član Univerziteta u Beogradu, za neke je samo još jedna od klasičnih uzurpacija ministarstva zaduženog za nauku u Srbiji. Za mnoge druge to je pitanje: dokle više? Zar vas nije bar malo sramota?
Bilo je šest kandidata. Posle tri kruga glasanja na Naučnom veću izdvojila su se tri izvanredna naučnika. Vrsni u svojim naučnim oblastima i sa naučnim referencama prepoznatljivim u celom svetu. Impozantan broj radova u svetskim časopisima i veliki broj citata koji se meri hiljadama.
Sa značajno manje glasova u poređenju s njima otpala su tri kandidata. Bilo je potpuno svejedno koji će od pomenuta tri kandidata osvojiti najveći broj glasova. Posle još dva kruga glasanja pobedio je jedan, za nijansu bolji od ostalih. Naučnici IHTM-a smatrali su da će upravo on najbolje voditi institut u periodu koji predstoji.
I tu se završava normalnost i ulazi se u zonu sumraka.
Tokom trajanja konkursa, nakon predaje kandidatura, zamenjena su četiri člana Upravnog odbora koje imenuje Vlada, a imenovan je i novi predsednik Upravnog odbora. Na sednici Upravnog odbora, preglasavanjem je predložena gospođa koju njene kolege nisu ni ozbiljnije razmatrale, na osnovu predloženog programa rada i naučnih rezultata, koji su prema svim merljivim parametrima citiranosti i uticaja publikovanih radova značajno slabiji od rezultata pomenutih kolega. Ministar je nekoliko dana kasnije potvrdio predlog Upravnog odbora. Priča se da je postavljena koleginica bliska SNS-u i SPS-u.
Ovo nije prvi primer. Bilo ih je i u prethodnom periodu. Međutim, ipak su retki slučajevi u kojima je postavljeni direktor, odnosno direktorka, bio ili bila toliko slabiji od gotovo svih protivkandidata, a posebno od kandidata koji je na Naučnom veću osvojio najveći broj glasova.
Prvo, može se postaviti pitanje s kakvim će obrazom postavljena direktorka da se pojavi među svojim kolegama i sedne u direktorsku fotelju. Drugo pitanje glasi: kakvi su to članovi Upravnog odbora i kakav je to predsednik koji mogu da donesu takvu odluku? Koliko ih je sramota? Ili je moguće da ih uopšte nije sramota?
Naravno, sve je to dobro poznata politika sadašnje vlasti. Kada su oni u pitanju, akademska zajednica i njeni naučnici navikli su na mnogo toga. Ali kako posle svih događaja u Srbiji tokom poslednje skoro dve godine i dalje pronalaze podanike koji mogu da izvedu ovako prljave radnje? Ministar se već pokazao. NJegovi potezi ne iznenađuju. Ali ko su članovi Upravnog odbora? Koji je njihov motiv? Kako je moguće da i sada, kada Vučićeva autokratija u Srbiji, po mišljenju mnogih, broji poslednje dane, donose ovakve odluke?
Neko će reći da je zadivljujuća njihova upornost i borbenost. Ali, po mišljenju mnogih, to je mnogo više od političke borbe za očuvanje vlasti. Zvuči realno da je to borba za očuvanje stečenog kapitala, pa i za opstanak na slobodi, van sudskih procesa i osuđujućih presuda. Ali odakle ovi novi borci za očuvanje trenutnog poretka? Jer niti je autokratija dobar politički sistem, niti se u novonastalim okolnostima može održati u Srbiji.
Kolege i koleginice iz Upravnog odbora koji ste doneli ovakvu odluku, pa i vi, gospodine ministre, ovo je bilo najpre sramotno, a zatim i veoma glupo.
Autor je profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beograd
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
