Foto: Freeimages/cierpkiObožavanje vođe, jednoumlje, progon svih neistomišljenika, neskrivena mržnja, zabrana svakog drugačijeg mišljenja (primer: atak na poslanika Đorđa Vukadinovića), posebno događaji od 8. maja, nesumnjivo to potvrđuju.
Izmišljotina je da je Marjan Rističević PRETUČEN na ulazu u Skupštinu Srbije.
Kao lekar dobro znam da neko ko je prebijen, sa teškim telesnim povredama i „za malo nije ubijen“ sigurno ne bi mogao da paradira skupštinskom salom sa pocepanim sakoom preko ruke. Niti bi mogao da istog dana učestvuje u radu Skuptštine. Ne znam ko mu je nalepio flaster na školjku levog uha, svakako je to učinio totalni amater, jer se to, profesionalno, nikada tako ne radi.
Inicijator cele ove priče verovatno je poslanik naprednjaka Aleksandar Martinović, koji je iskoristio lep prolećni dan za sunčanje pred Skupštinom.
Ne znam kome Aleksandar Martinović, predstavnik vlasti, upućuje ucenjivačke zahteve za istragu, s obzirom da on pripada vladajućoj partiji, koja, između ostalog, postavlja i sudije i tužioce. Kao doktor prava, morao bi da zna da su lake povrede u domenu privatne tužbe.
I da nije potrebno angažovati BIA, čiji zadatak je bezbednost države, a ne arbitraža ulične tuče.
U rečniku vladajućih naprednjaka skoro je odomaćen „epitet“ „fašista“ kada se govori o Bošku Obradoviću.
Za one koji ne znaju pravo značenje, evo kako to opisuje Milan Vujaklija:
fašizam (l.fascis) „svežanj pruća iz koga je strčala sekira, kao znak gospodarske vlasti, koji su liktori nosili ispred rimskih vlastodržaca kada su se ovi javno pojavljivali;
(ital. fascismo) sistem državnog kapitalizma i nacionalsocijalistička, imperijalistička, antidemokratska, aristokratska i apsolutistička ideologija i politika koju je sprovodio u Italiji Benito Musolini, sa ciljem da održi kapitalizam u Italiji i proširi italijansku imperiju….“
Boško Obradović do sada nikada nije bio vlast u Srbiji!
Neko od poslanika je optuživao policiju što nije došla da štiti Narodnu skupštinu. Teško tom narodu gde policija štiti NARODNU SKUPŠTINU OD NARODA koji je birao!
Saglasno ovom značenju, Koraks je odlično predstavio larvirane fašiste koji sede u vrhu vlasti.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Pohvala ludosti ili o Sarapi i Pinku
Zamajavanje naroda
Kod Vujaklije nije napisano još i ovo: Fišista se prepoznaje po izrazu lica, naročito kada progovori. Kada se obraćaju vođi biraju reči da mu se dive. Kada govore nekome koga ne podnose, a ne podnos svakoga koji ne poštuje njihovog vođu (Sekiru u naramku vezanih pruća), čak šta više dobro znaju da ga prepoznaju po zlu. Kada grde protivnike koji ne vole njih jer su naopaki, a nročito ne voli njihovog vođu, iz usta im izlaze reči kao prljavi slepi kuršumi kojima obeležavaju Živu metu, čime šalju poruku partiskoj Falangi žedne krvi da ga “urazume” batinama. Ili da mu zapale kuću, a najuglednije upucaju pa viču da treba naći ubicu, koga zna njihov Šef i neki njemu najbliži. Koliko je to isto ono što je radila Musolinijeva falanga i Hiltlerovi progonitelji svih drugih osim pripadnike svoje stranke. A naročito vole da zapomažu i da im je stalo da sačuvaju Skuptinu, baš kao što su Hitlerovi jurišnici zapalili Rajhstag u Berlinu. a za to optužili komuniste.
Razlikuju se od Musolinijevih i Hitlerovih fašista po tome što kada nekoga ubiju nude pomoć njegovoj supruzi, a i celoj porodici bolje uslove življenja, čak bi i spomenik ubijenom da dižu! Tipično fašističko licemerje, no do sada u svetu neviđeno..
Povodom teme evo šta piše u mojoj knjizi „Jevanđelje po istini“, koju sam izdao pre dve godnie: A kako je posle dvadeset vekova u sadašnjem svetu, dok ovo pišem 2018. godine? Rimska imperija je celi Zapad, kako oslovljavamo Evropsku uniju i SAD, umesto u Rimu upava joj je u Vašingtonu i Briselu. Za razliku od one u Isusovo vreme, sadašnja ima suparnike po oružju u komunističkoj Kini i Rusiji. Rusiju vode komunisti koji više nisu članovi komunističke partije.
U „Jerusalimu“ − Beogradu vlada Irod sa svojim plaćenicima. Nekoga ubiju, neke prebiju, nekom kuću zapale, a svima koji mu se ne dive vređaju, prete im preko mnogobrojnih medija, i sa nacionalnom frekvencijom. Bez prestanka poručuju: Država to je Irod! A njega podržava „Sinodrin u Svetom hramu“ tj. Sinod Srpske pravoslavne crkve u Patrijaršiji.
Od skora apostoli i mnogobrojni Isusovci, hrišćani i ostali oboženi Dobri Ljudi konstantno protestuju na ulicama gradova širom Srbije. No, protestuju i u nekim gradovima „Rimske imperije“, tj. Zapada. Čim protestanti postanu agresivni, države upotrebe silu. Razlika je što ne razapinju javno na krstu. Za proteste oboženih u „Jerusalimu“ − Beogradu „Rim“ − Zapad ima razumevanja. Podržaće oni drugog Iroda.
Iako sporo čovečanstvo napreduje