Foto: Z. S. M.Pretnje smrću u nas su toliko zaživele da na njih niko više i ne reaguje. Ne samo oni čiji je posao da to „isprate”, ispitaju i procesuiraju već, čak ni oni kojima su upućene. A, svakodnevno ih dobijaju: profesori, aktivisti, studenti, novinari, učesnici i organizatori protesta, opozicionari… Svako ko se usudi da makar „šušne” ili konstatuje da boja u „zlatnom dobu” ovdašnjem jeste žućkasta, ali da li je ta „žuta” baš zlatna.
I posle Apisa Apis. „Crna ruka” ne staje. Aktivni su k’o da smo pred pad Obrenovića i Majski prevrat 1903. godine. Profesori Filozofskog i Građevinskog fakulteta Ognjen Radonjić i Vladan Kuzmanović, inače članovi Anketne komisije za pad nadstrešnice u Novom Sadu, dobili su pretnje u kojima se pominje „Crna ruka”.
Pre njih, između ostalih (jer je nemoguće sve pobrojati) s iste „adrese” docent na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu i član Slobodnog univerziteta Vukašin Slavković dobio je pretnje na društvenim mrežama da će ga „stići Crna ruka”. Kao i šefica Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Smiljana Milinkov koja je „primila” pretnje smrću na službeni imejl fakulteta. Tom prilikom „crnorukci” su se „setili” i našeg kolege Vojina Radovanovića.
I uvek isto: izdajnici, ustaše, plaćenici, stići će vas zaslužena smrt… Kad ste, na primer, Danas „završićete kao ’Šarli ebdo’” a ako ste organizator „Prajd karavana” pred skupove u Nišu i Leskovcu broj pretnji je „išao” i do 1.000, u Kragujevcu „samo” 10 (ura, laganica, kulturiška) a u Kruševcu im nisu društvene mreže ni trebale – lično im je „priopćeno” (i, priprećeno) šta su tamošnji domicilni „branitelji vrednosti” imali da im (pri)kažu.
I dok u drugim zemljama (e, ima i takvih) na mejlove, SMS-ove, društvene mreže… stižu rođendanske, novogodišnje, božićne ili uskršnje čestitke kod nas se podrazumevaju sadržaji tipa da „nećeš još dugo” ili da te je „Crna ruka obeležila”. U najboljem slučaju da si im „na oku” ili „znaju sve”. Ono, možda „Crna ruka” stvarno i zna sve, ali oni kojima je to posao da znaju policija i VTK ne znaju ništa. Ili ne haju.
Aktivistkinja iz Kragujevca Suzana Đorđević dobila je pre nekoliko dana poruke: „uništiću te od batina kad te nađem, a naćiću te”, „tukao bih te, dugo bi umirala” ili baš konkretno – „pred policijom ću da vas bijem”. Pa, kojom brzinom i agilnošću policija reaguje na ovakve pretnje izgleda da mož’ komotno.
Ako i ne (pri)pomognu. Uredno je prijavila policiji i VTK i ništa. Nije dangubila, jer pretnje nisu bile sa lažnog profila, pronašla je u Kruševcu „pretitelja”, njegovo ime i prezime, adresu, telefon… Opet to prosledila policiji i VTK. Sa istim „rezultatom”. Možda i nije sve po zakonu, al je po Ćaciju.
Profesor Građevinskog fakulteta i član Anketne komisije za ispitivanje odgovornosti za pad nadstrešnice Vladan Kuzmanović poručio je hrabro da direktne pretnje koje stižu neće uticati na njegov, niti na rad Komisije, jer, kako je istakao, „moraju znati da plaše mečku rešetom i da će ona uskoro zaigrati i pred njihovom kućom”. Zaigraće, zaigraće… samo da pre toga „reči” ne „zažive”.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
