U neobično iscrpnom odgovoru na moje pismo Danasu od 22. maja, Ljubica Marković, direktorka Bete, uprkos opširnosti, nije ponudila javnosti praktično nijedan novi argument koji bi demantovao barem neki od navoda što se tiču agencije Beta, već je samo deklarativno odbila da prizna dugogodišnju bliskost agencije Beta sa Koštuničinim kabinetom i, uz to, iznela i neke dodatne neistine, pa ovom prilikom pred javnost ponovo iznosim neka od pitanja za koja smatram da građani Srbije imaju puno pravo da dobiju odgovor na njih:
1. Ako je tačno da je Ljilja Buha LIČNO došla (sa ličnom kartom) u agenciju Beta donevši pismo koje su joj diktirali pripadnici Zemunskog klana, dovezavši je do agencije i čekajući je potom ispred (dokaz 1: njeno svedočenje u policiji ; dokaz 2: njeno pismo pisano rukom, objavljeno u Nacionalu, 10. septembar 2002), koji bi to onda razlog mogao biti da redakcija odmah i bez odlaganja ne obavesti nadležne organe o poseti osobe za kojom je u tom trenutku tragala policija cele države?
2. Da li je tačno da je direktora i suvlasnika Bete Radomira Diklića Koštunica prvo postavio za ambasadora SR Jugoslavije u Parizu, a zatim u Briselu, što govori o uskoj povezanosti i nesumnjivoj političkoj bliskosti ove dvojice pomenutih?
3. Da li je tačno da je pomenuti direktor Diklić odvezao novinara Bete Miloša Jeftovića koji je posredovao pri sastanku odlazećeg predsednika Miloševića i budućeg predsednika Koštunice, 6. oktobra 2000. (dokaz 1: intervju Nebojše Pavkovića u Svedoku: „General pukovnik Nebojša Pavković: Moja istina o 5. oktobru – 2. deo“. Dokaz 2: pogledati emisiju u produkciji B92 „Konačni obračun“, koja se može naći i na Youtube)?
4. Da li je možda direktorka Bete Ljubica Marković, otkako je njezina bivša koleginica Ljiljana Nedeljković postala šef Koštuničinog kabineta, ijednom protestovala što se ova nije ustezala da se javno pred svima hvali kako je Beta „njena agencija“ i kako mora da „radi što im ona kaže“?
5. Zašto direktorka Bete uporno iznalazi sve nove razloge protiv predloga da se sudskim putem ispitaju okolnosti pod kojima je Ljiljana Buha svojeručno odnela pismo Zemunskog klana u agenciju Beta i zašto uporno pominje tužbu advokata Srđe Popovića, kad je agencija Beta pomenuta ne u kontekstu tužbe nego eventualne nove, proširene istrage?
Zar svaki onaj kome je savest čista ne bi trebalo da, u datim okolnostima, zdušno stane iza ovakve inicijative i podrži je, utoliko pre što je njen jedini interes puno rasvetljavanja istine oko ubistva premijera Đinđića?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
