Odgovor Udruženju sudija i tužilaca: Ko će da ustane protiv ako ne sudije i tužioci

UST je u svom kratkom saopštenju navelo, između ostalog, da u Srbiji ima oko 2.500 sudija i oko 800 javnih tužilaca, a saopštenje neformalne grupe „Odbranimo struku“ potpisalo je oko 200 sudija i tužilaca ukupno, te se, „ne može govoriti ni o uzorku, a kamoli o predstavnicima struke“. Obrazlažu da navodno nisu poznati potpisnici ovog zahteva. To nije tačno, jer se iz brojnih potpisanih inicijativa zna da se radi o eminentnim predstavnicima profesije, uglednim sudijama i tužiocima iz svih tužilaštava i sudova u Srbiji.

Namerno se previđa činjenica da su ovu inicijativu s obzirom da se radi o glavnom JT u Beogradu u kratkom roku potpisivali prevashodno tužioci, ali je ona podržana i od mnogih sudija. Potpisivanje imenom prezimenom i funkcijom, što se retko praktikuje u pravosuđu zbog stručnog i nezavisnog karaktera ove grane vlasti, se pojavilo kao nužno kada je drastično ugroženo funkcionisanje pravne države, baš kao što je to sada slučaj. Ono je nastavljeno i posle prikupljenih 200 potpisa podrške, kao i u prethodnim slučajevima. U januaru je preko 150 sudija i tužilaca potpisalo izjavu da podržavaju studente u njihovim opravdanim zahtevima.

Nakon izjave predsednika Republike da će „svi tužioci koji ne štite zakon i poredak biti zamenjeni“, prvo saopštenje „Odbrane struke“ je potpisao 621 sudija i tužilac. Nakon što je A. Vučić izjavio da će podneti krivičnu prijavu protiv tužiteljke koja je zakonito preduzimala radnje u predistražnom postupku (nelegalno postavljeni traktori oko Pionirskog parka), saopštenje je potpisalo 317 pravosudnih funkcionera. Ukupno je reagovalo preko 700 sudija i tužilaca, što je oko 20% njihovog ukupnog broja pri čemu ni 200 potpisanih nije mali broj. Ponavljamo da sudije/tužioci na ovakav način reaguju retko – onda kada su sve njihove organizacije i organi blokirani u normalnom radu, a politički funkcioneri brutalno krše načela Ustava i zakon.

Da se nisu oglasili u javnosti na način koji osporava identitet i namere potpisnika zahteva, verovatno ne bismo ni mi – većina iz profesije i struke – došli u priliku da javno istaknemo nekoliko bitnih činjenica o UST-u i njegovom delovanju. Pre svega, u tom saopštenju oni se opšte ne opredeljuju o normama, vrednostima, očiglednoj krizi u radu pravosuđa i o njenim uzrocima, nego se isključivo zadržavaju na procesnim i personalnim pitanjima. Najvažnije im je da ukažu da je neko od potpisnika zahteva angažovan kao ekspert npr. u građanskoj inicijativi Proglas, što im je navodno zakonom zabranjeno. Prema Statutu, ovo udruženje ne okuplja samo sudije i tužioce, nego i sudijske i tužilačke pomoćnike. Pitanje je da li uopšte ima pravo da se smatra strukovnim udruženjem – bilo tužilaca, bilo sudija, jer važeći pravosudni zakon predviđaju pravo strukovnog organizovanja, ali samo za konkretne profesije.

Kada ovako nedostojno reaguju u zaštiti svog predsednika N. Stefanovića koji je u sukobu interesa jer je predsednik UST od osnivanja, iako je 2021. na predlog Vlade izabran za glavnog javnog tužioca VJT u Beogradu, mora se javno postaviti i pitanje kako, kada i zašto je došlo do formiranja UST? Godine 2018. su sve profesionalne i strukovne organizacije i organi pravosuđa formirali jedinstven i široki front otpora prema predlogu Ministarstva pravde da im nametne oktroisane Amandmane na Ustav RS. Zatim je 4. septembra 2018. iznebuha je od nekoliko tada mlađih tužilaca i sudija – osnovano UST. Ostao je nejasan program njihovog delovanja i odnos sa Udruženjem tužilaca Srbije (UTS). UTS je 2019. objavilo članak u kome se UST naziva primerom „vladine nevladine organizacije“ (Government Organized Non Govermental Organitions – GONGO) i ukazuje na „pozornost, jer ova organizacija funkcioniše u oblasti pravosuđa tj. urušava granu vlasti koja je osnovni elemenat koncepta vladavine prava i demokratije u jednoj zemlji.“

Da li je to razlog zbog čega su pojedini funkcioneri UST-a, poput Nenada Stefanovića, ali i drugih, ubrzano napredovali u karijeri, zahvaljujći podršci i predlozima izvršne vlasti, a ne pravosudnih organa? Posebno bi trebalo istražiti, a ima elemenata za sumnju, da li su se pojedini funkcioneri UST-a eksponirali u postupanju tužilačkih i sudskih organa u Beogradu i u Novom Sadu i doprineli da ni posle osam meseci od tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu nemamo nijednu potvrđenu optužnicu?

Ne samo zbog iznetog, nego i zbog ukupne krize i lošeg stanja u pravosuđu, neformalna zajednica tužilaca i sudija „Odbrana struke“ koja okuplja više stotina sudija i tužilaca sa imenom, prezimenom i funkcijom, ali i potpuno jasnim stavovima prema svim pitanjima pravosuđa i njegovog razvoja, zahtevala je da se povodom studentskih, ali i drugih zahteva (npr. štrajka zaposlenih, Skupštine AKS i strukovnih NVO) koji se odnose na pravosuđe – u toku aprila i maja zakažu sednice najviših organa pravosuđa i donesu odgovarajuće odluke. Nažalost, to nije učinjeno. Na taj način ovi organi su izgubili poverenje, ali i legitimitet. Tačku dnevnog rada da se Visoki tužilački savet izjasni o postupcima N. Stefanovića, koju su uputili mnogi npr. tužioci Prvog osnovnog JT u Beogradu i više javnih tužilaca VJT u Beogradu, novoizabrani ministar pravde je uz pomoć istaknutih pravnika – članova VST-a, skinuo sa dnevnog reda sednice održane 7. maja.

Na završne navode iz saopštenja UST, da „svaki sudija i javni tužilac dužan da se uzdrži od javnog izražavanja političkih uverenja i stavova kako bi se zadržala nepristrasnost i objektivnost i da mora ne samo laičkoj javnosti nego i delu stručne javnosti skrenuti pažnju da „građanska neposlušnost“ nije neki od osnova za nekažnjivost postupanja“, može se reći samo to da pokazuju duboko nerazumevanje uloge sudija i tužilaca, ali i građana u ustavnom i pravnom sistemu Republike Srbije. Građani su osnovni nosioci suverenosti i to im garantovano pravo iz čl. 2 i mnogih drugih odredaba Ustava, uključujući i pravo na slobodno izražavanje stavova i mirno okupljanje – niko ne može oduzeti jer se sprovodi neposredno, a posebno ne u vreme kada je funkcionisanje pravne države ugroženo. Tada su, prema svim važećim dokumentima, a i stavovima Saveta Evrope, sudije/tužioci dužni da govore u odbrani vladavine prava i podele vlasti.

U takvom vremenu, kao se ističe u saopštenju „Odbranimo struku“ je nedopustivo da, pod izgovorom da koristi Ustav i zakone, bilo ko službeno delovanje beogradskog VJT usmerava isključivo u pravcu zaštite uzurpatorskog režima, u vreme kada režim brutalno prebija građane, posebno studente i srednjoškolce, po ulicama i gura čitavo društvo u nekontrolisano nasilje.

Na kraju, pitamo se ko će znalački ustati protiv iniciranja politički motivisanih kampanja i istraga u kojima se žrtva režima krivično gone kao osumnjičeni, guši kritika režima, prikrivaju afere i sprovodi selektivna pravda – ako to ne učine sudije i tužioci ?!

Autor je sudija Apelacionog suda u Novom Sadu u penziji, član zajednice „Odbranimo struku“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Još vesti iz ovog grada

PSG: Jovoviću postavljen još jedan uređaj u kućnom pritvoru, pokrećemo akciju „Budi glas“

Utopija: Muzički scenski podsetnik na plemenitost i otpor

Posečen drvored star 80 godina kod stadiona Vojvodina

Konferencija „Turizam naš nasušni“: Siva zona u turizmu ozbiljno ugrožava tržište, državne prihode i bezbednost gostiju