Sudije i tužioci brane struku, zaposleni – dostojanstvo

Sindikat sudske vlasti je 5. maja započeo „potpuni štrajk zbog višegodišnjeg ignorisanja njihovih zahteva… dostojanstvene zarade, poboljšanje uslova rada, jasnog priznanja uloge koju administrativno i stručno osoblje ima u funkcionisanju pravosuđa…“

Ističu da „ovo nije borba samo za nas, ovo je borba za pravdu koja treba da funkcioniše za sve“.

Obratili su se Ministarstvu pravde radi potpisivanja protokola o povećanju osnovica za plate, naknade troškova ishrane i regresa za GO.

Novi ministar pravde Nenad Vujić navodi da su nedavno sa reprezentativnim sindikatima dogovorene izmena i dopuna Zakona o sudskim taksama, a povodom štrajka „dela zaposlenih“ podseća da štrajk mora biti sproveden po odredbama Zakona o štrajku. Akcentuje odredbu koji licima koja su u štrajku oduzima pravo na zaradu, o čemu se 17. marta u istom tonu, a povodom štrajka upozorenja, oglasila i predsednica Visokog saveta sudstva (VSS) Zorana Delibašić.

Očigledno je da izvršna, ali i pravosudna, vlast tri meseca izbegava da razgovara o suštini problema koji je istican još u toku rasprave o Aktu o promenu Ustava i o pravosudnim zakonima.

Taj problem ni tada nije sistemski rešen, iako je kao jedinstven zahtev struke dobio podršku i Venecijanske komisije. Tada je obećano hitno donošenje Zakona o sudskom osoblju.

Dok zaposleni, sudije i tužioci čekaju da Ministarstvo pravde, VSS, Visoki savet tužilaštva (VST), Vrhovni sud i Vrhovno javno tužilaštvo analiziraju i razmotre suštinu njihovih zahteva, nema nikakvih naznaka da su oni ozbiljno shvatili događaje nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu i postavljene zahteve.

Umesto dijaloga, nekorektan odnos prema zaposlenima koji su u štrajku se povećava jer im predsednici sudova uručuju rešenja o potpunom oduzimanju zarade za 7,8. i 9. april.

Međutim, u većini institucija tada je poštovan minimum procesa rada, pa bi ti zaposleni kao i oni u prosveti imali pravo na primanja.

Zbog nedostatka bilo kakvih pregovora, polovina zaposlenih u pravosuđu bojkotuju ministra pravde koje obilazi sudove i tužilaštva u velikim gradovima.

Za sada je sednicu koja ima veze sa ovim događanjima jedino održao VST. Naime, na prvoj redovnoj sednici ovog organa 24. aprila je odlučeno da se na drugoj redovnoj sednici 7. maja razmotre i neka aktuelna pitanja.

Do sada se transparentni rad ovog organa svodio na lični angažman jednog ili dva člana iz redova tužilaca kroz zahteve za temeljnu raspravu i transparentno odlučivanje o pitanjima koja snažno potresaju rad tužilaštva, kao i lične reakcije predsednika VST na zahtev za njihovu smenu upućen od strane glavnog JT VJT u Beogradu Nenada Stefanovića.

Najveća dilema je bila da li će se na ovoj sednici razmatrati dopisa glavnog JT u Beogradu Nenada Stefanovića i mišljenja komisije VST za odlučivanje o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovor protiv rešenja o supstituciji i prigovor protiv rešenja o devoluciji, a u vezi donošenja odluka navedene Komisije.

Na predlog ministra pravde i članova Saveta iz reda istaknutih pravnika, nije prihvaćeno da se o ovome raspravlja kao posebnoj tački dnevnog reda, tako da je ponovo izbegnuto da se Savet izjasni i radu, ponašanju i brojnim spornim podnescima glavnog tužioca u Beogradu, kao je očigledno pod zaštitom vrha izvršne vlasti.

Istog dana na vanrednoj sednici ovog organa razmatrani su predlozi Poverenika za samostalnost javnog tužilaštva za donošenje odluke o postojanju spoljašnjeg neprimerenog uticaja u predmetima PS 5, 6, 7 i 10/24 i 3/25, te zahtevi za zaštitu od neprimerenog uticaja u predmetima PS 8, 9, 10, 12 i 14/25.

Od određenih prijava (nekoliko onih kojih su podnete protiv spornih izjava predsednika Republike) sam poverenik – tužilac Tkalec je odustao, a povodom ostalih nedozvoljenih spoljnih uticaja, pored ostalih, i onih koje su prijavili tužioci iz osnovnih tužilaštava u Beogradu, obećano je da će sutradan biti izdato saopšteje čim članovi Saveta usaglase stavove, pa je to učinjeno nakon dva dana.

U diskusiji na sednici koja je prenošena uživo, istaknuti pravnici su, za razliku od tužilaca, uglavnom iznosili mišljenje da su izjave predsednika Republike prema tužilaštvu i tužiocima možda preoštre, ali da ne predstavljaju pritisak i zastrašivanje.

Zbog toga je neshvatljivo kada se govori o nedozvoljenom uticaju nekog opozicionog lidera (Dragana Đilasa), a istovremeno ćuti povodom takvih istupa predsednika države.

Kao neprimerene spoljne uticaje VST navodi isključivo TV, portal i dnevni list „Informer“, poslanika V. Đukanovića, učesnike demonstracija radi blokiranja nasilnog ulaska u zgradu pravosudnih organa u Novom Sadu novembra 2024. i portal „Republika“.

Podsećamo se da su u drugoj polovini januara preko 150 sudija i tužilaca potpisali izjavu da podržavaju studente u njihovim opravdanim zahtevima za funkcionisanjem pravne države, poštovanjem zakona, jednakosti zakona prema svima i svih pred zakonom, što je i suština društvene uloge sudije. Nakon izjave predsednika Republike da će „svi tužioci koji ne štite zakon i poredak biti zamenjeni“, izdato je prvo saopštenje grupe „Odbrana struke“ koje je potpisalo 621 sudija i tužilac.

Nakon što je predsednik rekao da će lično podneti krivičnu prijavu protiv tužiteljke koja je zakonito preduzimala radnje u predistražnom postupku, saopštenje je potpisalo 317 pravosudnih funkcionera. Ukupno je preko 700 sudija i tužilaca reagovalo. To ima veliki značaj, s obzirom da ih ima svega nekoliko hiljada. Reagovali su i povodom fizičkog napada i pretnje sudiji Minić, koja je dobila u rad predmet za utvrđivanje poslovne sposobnosti predsednika Republike.

Kada nadležni organi izbegavaju da se suoče sa ovakvim temama, onaj kome su prevashodno upućena ova obraćanja, iako je nenadležan za ovu oblast, nastavlja sa praksom nedozvoljenog spoljnjeg uticaja na rad pravosuđa.

Predsednik Republike, na primer, javno negira činjenice o najvećem protestu održanom 15. marta u Beogradu, i pre i posle ovog događaja zastrašivao je građane da na njemu bezbedno učestvuju. Prijavljenu nedozvoljenu upotrebu soničnog oružja pokušava da reši angažovanjem stranih obaveštajnih agencija, umesto hitne istraga naših nadležnih organa.

S druge strane, na osnovu kampanje provladinih medija, on zahteva primenu represivnih mera prema studentima i aktivistima – učesnicima protesta, koje sprovode pojedini visoko pozicionirani tužioci, poput glavnog javnog tužioca VJT u Beogradu, ali i VJT u Novom Sadu.

Zbog svega iznetog, sudije i tužioci okupljeni u ovoj grupi su krajem meseca aprila objavili „Otvoreno pismo javnosti i poziv čelnicima pravosuđa“.

U njemu zahtevaju da se povodom studentskih zahteva koji se odnose na pravosuđe, a imajući u vidu i do sada objavljena saopštenja ove grupe, zahteve Skupštine Advokatske komore Srbije, analize i predloge različitih strukovnih i nevladinih organizacija, odmah zakažu sednice najviših organa pravosuđa – Vrhovnog suda, Vrhovnog javnog tužilaštva, VSS i VST, i u prvoj polovini maja donesu odgovarajuće odluke.

Autor je sudija u penziji, član grupe sudija i tužilaca „Odbrana struke“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.