Tužioci nisu tajni agenti: Pravnici odbacuju tvrdnje VJT da je Ponoš targetirao tužioca

Odmah nakon toga, VJT je izdalo saopštenje u kojem optužuje Ponoša da je targetirao postupajućeg tužioca iznošenjem njegovog imena i prezimena.

„Targetiranje javnih tužilaca je nedopustivo i predstavlja neprimereni uticaj na samostalnost, kao i pokušaj opstrukcije zakonitog i profesionalnog postupanja, zbog čega zahteva javnu osudu i hitnu reakciju Visokog saveta tužilaštva kao garanta samostalnosti javnog tužilaštva“, piše u saopštenju.

Sagovornici Danasa ocenjuju da se objavljivanje imena i prezimena tužioca ne može predstavljati targetiranje niti neprimereni uticaj na samostalni rad tužilaštva, jer je tužilački posao javan, a javni tužioci su nosioci javne funkcije čiji identitet ne sme biti skrivan.

Oni ocenjuju da je ovakvo saopštenje neprofesionalno i da se u njemu ogleda elementarno nepoznavanje pravnih normi, ali i da je licemerno, jer se VJT do sada nije oglašavalo kada su neki drugi tužioci zaista bili targetirani od strane provladinih medija, kao i samih javnih funkcionera.

Mandić: Objavljivanje imena tužioca nije targetiranje

Pravnica i članica organizacije CEPRIS Sofija Mandić kaže za Danas da Ponoš nije targetirao niti je izvršio neprimereni uticaj na tužioca.

„Neprimeren uticaj je jasno definisan Zakonom o javnom tužilaštvu tako da se neprimerenim uticajem smatra korišćenje pretnje ili prinude prema nosiocu javnotužilačke funkcije da na određeni način odluči u nekom predmetu. Ako to primenimo na konkretan slučaj, videćemo da u toj objavi nema ni pretnje ni prinude, niti nekakvog pritiska kako da taj postupajući javni tužilac odluči ili dalje postupa. Samo je iznet javni podatak ko postupa“, kaže Mandić.

Ona ukazuje da nije bitno to što je Ponoš narodni poslanik, jer on komentariše postupak koji se sprovodi prema njemu.

„On treba da bude vrlo oprezan šta govori, imajući u vidu da je narodni poslanik, ali on ne može da, ukoliko smatra da je žrtva političkog progona, kaže: ‘Da, ja podržavam da me neko politički progoni.’ Dakle, njegov prostor jeste sužen, ali ne toliko da ne može da saopšti ime tužioca“, smatra Mandić.

Naša sagovornica ukazuje i na dvostruke aršine koje primenjuje VJT u Beogradu, podsećajući na slučaj tužiteljke Bojane Savović, ali i nekih drugih tužilaca.

„Bojanin slučaj je tu dosta vidljiv, ali imamo i neke druge slučajeve. Ja mislim da se javnost seća prošle godine kada je predsednik Republike rekao da će on podneti krivičnu prijavu protiv tužiteljke koja je ispitivala odakle oni traktori ispred Predsedništva. To je direktna institucionalna pretnja predsednika, koji je predstavnik izvršne vlasti, i ne samo da VJT nije reagovalo, nego nije reagovao ni VST, koji je odbio da se o tom pitanju izjašnjava, smatrajući to politički zapaljivim govorom i da se ne treba zamerati predsedniku“, kaže naša sagovornica.

Sofija Mandić ukazuje na još jednu nezakonitost kada su u pitanju saopštenja koja izdaje VJT.

„Prema mojim saznanjima, nijedno od tih saopštenja ne prolazi ni kolegijum VJT-a niti bilo koju drugu vrstu kontrole, te je stoga očigledno da to što potpisuje VJT u Beogradu zapravo piše sam glavni javni tužilac tog tužilaštva Nenad Stefanović, i ja bih apelovala da on ubuduće ta saopštenja potpisuje svojim imenom, da znamo da on stoji iza njih, jer je očigledno da iza njih ne stoji celo tužilaštvo“, navodi ona.

Šabić: Tužilac je javni funkcioner, a ne anonimna osoba

Advokat i pravni analitičar Rodoljub Šabić kaže za Danas da su tvrdnje da je Ponoš ili bilo ko drugi targetirao postupajućeg javnog tužioca time što je javnosti učinio dostupnim njegovo ime potpuno bez osnova.

„Javni tužilac nije prikriveni islednik, već javni funkcioner koji upravlja određenim postupkom. Ime i prezime ne samo tužioca već svakog javnog funkcionera, kao i podaci koji potvrđuju da on ispunjava formalne uslove koji se traže za obavljanje funkcije, informacije su na koje javnost nesporno ima pravo“, tvrdi Šabić.

On napominje da nosioci javnih funkcija, u koje spadaju i javni tužioci, imaju pravo na privatnost i na zaštitu podataka o ličnosti, ali da se to odnosi na one podatke koji sa vršenjem funkcije nemaju veze.

„Apsurdne su pretenzije da građane gone ili da im sude ljudi čije ime ne sme da se zna. Nije valjda da treba očekivati da i oni, kao, nažalost, sve češće policija, počnu da kriju identitet noseći maske“, kaže Šabić.

Terzić: Saopštenje pokazuje nerazumevanje osnovnih pravnih pojmova

Advokat Vladimir Terzić kaže za Danas da ga saopštenje VJT u Beogradu ne iznenađuje nepravničkim pristupom jednom elementarnom pravnom pitanju.

„Ako neko smatra da je samo izgovaranje imena i prezimena postupajućeg tužioca ‘targetiranje’, onda pokazuje ozbiljno nerazumevanje osnovnih pravnih pojmova. Javni tužilac nije anonimni službenik, već nosilac javne funkcije. Njegovo ime nije tajna, već podatak koji je sastavni deo javnosti rada pravosuđa. Oni nisu tajni agenti, osim ako ih ovaj režim ne zloupotrebljava i stavlja u tu funkciju protiv prava i sloboda sopstvenih građana“, kaže Terzić.

On objašnjava da targetiranje nije objavljivanje imena i prezimena tužioca.

„Targetiranje su pretnje, pozivi na nasilje, zastrašivanje ili organizovana kampanja protiv nečije bezbednosti, a toga ovde nije bilo. Mešati te pojmove nije pravni stav, već proizvoljna konstrukcija“, navodi on.

Advokat kaže da su u VJT, u želji da odbrane jednu sramnu odluku, napravili ozbiljan pravni presedan.

„Pokušali su da javnu kritiku javnog funkcionera predstave kao napad na njega. To nije zaštita pravosuđa, već pokušaj da se javnost obeshrabri da postavlja pitanja onima koji odlučuju u njeno ime. Inače, saopštenje kao da je pisao kvazimedij zvani ‘Informer’, što uopšte nije isključeno, jer to je taj ‘intelektualni nivo'“, kaže Terzić.