Opozicija koja izađe na izbore, radi za vlast

I dok je samo za tri organizacije sigurno da će podržati studente, a to su Dveri koje su i prve izašle sa idejom da i studenti imaju svoju listu, a kada se pojavila i najava iste odmah su je podržali bez ikakvih zahteva, zatim Demokratska stranka koja je jedina od parlamentarnih stranaka osetila momenat, i na kraju pokret Kreni-Promeni koji se pridružio podršci, na drugoj strani opozicije su bile drugačije ideje. Jedni su ćutali zatečeni činjenicom da se pojavio snažniji opozicionar, a drugi su odmah nedvosmisleno izrekli stav – izlaze na izbore.

Sada nas zanima motiv za ovakvo razmišljanje većine opozicionih organizacija. Ako pretpostavimo da su svi u opoziciji iskreni u nameri da se smeni vlast, onda bi njihov jedini ispravan stav bio da podrže najjaču skupinu koja jedina može da pobedi, a to su studenti. Ako su iskreni opozicionari, oni bi morali ovako da rezonuju:

– mi svi ostali smo se borili 13 godina i ništa nismo uradili;

– možda je i najveći razlog našeg neuspeha sposobnost vlasti da igra na našim idejnim podelama;

– vlast nas je konstantno rušila tabloidnim satanizovanjem;

– nismo uspeli da sprečimo krađe na izborima (s obzirom na uslove za politički rad, to i nije bilo moguće);

– nismo uspeli da probudimo apstinente, što je možda i najbitnije.

A nakon ovoga, nastavak razmišljanja je sledeći. Sada su se pojavili studenti:

– koji jedini mogu da pobede,

– koji ne robuju ideološkim predrasudama,

– koji su podigli uspavano građanstvo,

– koji su se pokazali spremnijim da odole unutrašnjim razdorima,

– koji znaju bolje da se organizuju,

– koji su obećali tehničku vlast oročenu do novih slobodnih izbora; dakle, ne ulaze u ideološke razlike niti će insistirati na njima dok se ne demontira sadašnji režim, a kada se on demontira, svi mi koji smo iskreni opozicionari imaćemo priliku da se pokažemo na slobodnim medijima i da ponudimo svoj politički program.

I zbog svega rečenog, jedina prava opcija je da podržimo njih!

Eto tako mi zamišljamo da bi sadašnji iskreni opozicionar trebalo politički da promišlja. Međutim, tako za sada razmišljaju Dveri, Demokratska stranka i Kreni-Promeni. A ostali? Zašto oni ovako ne razmišljaju? Šta njima smeta u ovakvom načinu razmišljanja?

Prvi razlog za njihovo drugačije razmišljanje je negacija naše pretpostavke da su iskreni opozicionari. Dakle, jedan deo opozicije (i leve i desne) nisu iskreni u svom opozicionom stavu. Da pojasnimo, ako se sagleda njihovo delovanje i izjave, jasno je da su u nekoj vezi sa vlastima. Nije to teško da se zaključi. I na narednim izborima će uraditi samo jednu stvar koja najviše odgovara vlastima – izaći će na izbore i predstavljeni kao opozicionari otkinuće studentskoj listi neki procenat. Možda i dovoljno da sačuvaju vladajuću garnituru.

Drugi razlog je strah kod nekih organizacija da će ih studenti poslati u istoriju. To su sve sitne organizacije, sa liderom koji se nekako izdvojio uz pomoć skupštinskog mandata i/ili par opozicionih televizija kojima odgovara neko takav iz liberalnih ideoloških razloga, a uz njega je mali krug saradnika i relativno mali broj odbora u lokalnim sredinama koji čine strančari viđeni ranije po raznim strankama, u ogromnom procentu zadojeni čistim koristoljubljem. Saradnici su tu dok ima novca ili nade da će biti novca, a kada toga nema, oni odlaze drugom, jer ih ništa bitno ne vezuje. Te sitne stranke uglavnom nemaju izraženu ideološku misao koja bi mogla da ih veže jačim vezama (osim levih liberala), odnosno sva ideologija im je kritika vlasti, po mogućstvu začinjena teškim rečima. Oni ne mogu da se pohvale programskim rešenjima niti rade na tome. Zbog svega toga su svesni da im je jedini način da prežive da se nekako ponovo dokopaju cenzusa i nekoliko mandata, a to znači i nekih sitnih novaca, i da dalje žive kao „nepokolebljivi borci protiv vlasti“. A toj vlasti će, takvim stavom, u stvari pomoći da opstane jer će otkinuti deo glasova studentskoj listi i tako je oslabiti.

Poenta je da i onima koji su u direktnoj vezi sa vlastima i onima koji iz straha od nestanka neće podržati studente NIJE BITNA promena vlasti (a da ne govorimo o promeni sistema), već im je JEDINO BITNO da sami opstanu, da imaju neke sitne prihode, da im lideri budu uhlebljeni mrvicama sa stola gospodara.

Dveri su ideološki pokret koji je nastao sa namerom da menja društvo i sistem. Dveri su od prvog dana znale svoju misiju i da je put ka cilju veoma težak i dugotrajan. Dveri su vodile borbu i u NVO sektoru i na političkoj sceni u skladu sa svojim mogućnostima i prešle su deo puta ka cilju. Neki rezultati su postignuti, najviše u osmišljavanju novog, boljeg, pravednijeg i poštenijeg društva jer u domenu misli su jedino mogle da deluju bez opstrukcije sa strane. Misao je duh, a duh diše gde hoće.

Misao Dveri će postojati bez obzira na trenutnu vlast i opoziciju, bez obzira na unutrašnju i spoljnu političku situaciju, bez obzira na sudbinu samih Dveri. I kada smo mi u Pokretu Dveri videli da se pojavila generacija koja o suštinskim pitanjima identično razmišlja kao i mi i koja uspeva da uradi ono što mi nismo mogli, odmah smo podržali nadolazeću reku mladosti. Time smo na delu pokazali šta nam je prioritet, a šta nismo. Prioritet nam je promena društva i sistema, a nismo kao strančari koji misle o opstanku svojih sitnih organizacija po cenu daljeg urušavanja svih društvenih vrednosti. Eto to je razlika između Dveri i tzv. opozicionara koji postoje radi sebe, a ne radi dobra zajednice.

Vlast će pokušati da iskoristi navedene slabosti malih opozicionih stranaka i uz njihovu pomoć da opstane. Svako ko se predstavlja kao opozicija, a izađe na izbore kao suparnik studentskoj listi, direktno ili indirektno, svesno ili nesvesno, radiće u interesu vlasti.

Autor je potpredsednik Dveri

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.