Opozicija pod kontrolom

Svih ovih godina stari strančari su se na papiru borili protiv vlasti, ali uvek kada je trebalo da se uradi korak više, recimo da se objedine i da bolje koordiniraju akcije, nešto nije išlo kako treba. Režim je zbog tih slabosti stalno bio korak napred i kontrolisao situaciju. Neki su i tada primećivali da postoji neki link dela opozicije i vlasti ili bolje reći kontrola režima ali to nije moglo da se dokaže. No, činjenice govore same, a njih možemo svi da se setimo.

I tako, umesto složne borbe, skupštinska opozicija je, čast izuzecima, trošila energiju na besmislice. U stvari, motiv tog dela opozicije i nije bio smena vlasti, već da troškare skupštinske platice, da sa ono malo para iz budžeta zadovolje ponekog spoljnog saradnika i hranjenje sujete jer ih zovu novinari za mišljenje. Oni su tako bili ubeđeni da su bitni, a na drugoj strani nisu bili odgovorni za bilo šta. Eto i dobitne kombinacije za režim. Ima opoziciju po meri, namirenu sitnim novcem, koja nikada neće preći granicu trpeljivosti vlasti.

Uvek će kritikovati benigne situacije i možda poneku bitniju, ali bez daljih konkretnih akcija, na primer zajedničke borbe i jedne liste. To se zove opozicija pod kontrolom (deo, ne svi) ili opozicija koja učestvuje u domaćoj političkoj noveli pod nazivom „simuliranje demokratije“.

Takva opozicija je ili stvorena od režima ili se sama opredelila da igra prikazanu igru. Valja napomenuti da u toj igri mora da postoji i leva i desna strana, da se oni ponekad sukobe međusobno da bi oni na vlasti plašili narod i da bi ispali bolji od obe opcije. Oni koji nisu bili pod kontrolom bili su mali, bez ikakvih šansi da se nametnu među drugim kontrolisanim igračima.

Tako je bilo do sada, evo već 13 godina. Režim bi hteo da tako bude i dalje. Ali sticajem okolnosti, pojavio se studentski pokret i ogolio sve političke aktere. Prvo vlast, a zatim i opoziciju pod kontrolom.

Sada se jasno pokazuje ko je svih ovih godina bio pod kontrolom, jer ti isti sada žele da sve ostane po starom, da se opet bore za cenzus, a onda da ne rade ništa, da grickaju platice i glume opoziciju. Oni sada odbijaju da podrže studentsku listu koja jedino može da pobedi. Ovde stavljamo veliki znak nerazumevanja: ako ste stvarno protiv vlasti, što ne podržite one koji imaju najveću šansu, a vi nemate ni najmanju? Onda sledi vrlo razumno objašnjenje: kako da pristanu da studenti pobede kada im se tako ruši svet, oni ostaju bez skupštinske sinekure, a neki bi bili i u drugoj vrsti opasnosti jer su preuzeli neke obaveze.

I evo ih, sada se ukrupnjavaju ili ih ukrupnjavaju nadležni organi. Jedni se sada zovu autentična desnica, drugi proevropska opozicija, a i treći su tu negde. Videćemo kad dođe do izbora kako će se ili kako će ih posložiti. Sve u jednom cilju – oteti studentima neki procenat i pomoći režimu da opstane. Jer očito, po istraživanjima, drugačije ne može da opstane.

Gde su Dveri u priči o kontrolisanoj opoziciji? Nema ih. Kao jedini autohtoni pokret koji nije nastao zbog borbe za vlast već zbog promene sistema, Dveri su odmah prepoznale suštinu studentske pobune i prve ih podržale. Samo ta činjenica je dovoljna da dokaže iskrenost pobuda ovog Pokreta.

I u ranijim vremenima Dveri su uvek bile izraziti protivnik vlasti, sa brojnim akcijama, u Skupštini i van nje, što lako može da se proveri. Ovaj Pokret je uvek bio za jedinstveno delovanje opozicije bez obzira na ideološke razlike, ali je ta ideja uvek bila onemogućavana, znamo i od koga. U nastojanjima da se protivnici režima ukrupne, Dveri su morale da prihvataju koalicione partnere koji nemaju misao, a ni smisao izuzev gole borbe za privilegije, za koje se kasnije pokazalo da su bili samo glumci, odnosno deo igrokaza režima.

Mada, na opozicionoj sceni ima mnogo onih koji su deo režimske igre, pa bi svaki izbor koalicionog partnera bio pod znakom pitanja i dobra meta za napade. Uz to, Pokret Dveri je bio, a posebno njegov lider Boško Obradović, tabloidno progonjen i na kraju, preživeo je nekoliko velikih udara iznutra koji su imali za cilj slabljenje i kontrolisanje. Poslednji pokušaj da Dveri budu stavljene pod kontrolu je izveden preko koalicionog partnera iz 2023, ali bezuspešno.

Nije im se dalo. Kaže narod: Čovek snuje, Gospod odlučuje! Jedini Pokret koji baštini svetosavsku misao i kome je učitelj Sv. Nikolaj Srpski ne može tako lako da se kontroliše. Upravo zbog vrednosti na kojima je nastao, Srpski pokret Dveri se nije prodao, nikoga nije izdao, niti je izneverio bilo koju misao iz svog programa. I upravo zbog vrednosti, Dveri su jedini akter na političkoj sceni koji može da opstane bez novca. Snaga je u duhu.

Dveri sada vide jedini izlaz za srpsku demokratiju u pobedi studentske liste što će biti i njihova pobeda. Takođe očekuju veliki poraz kontrolisane opozicije. Nakon izbora očekuju demokratski poredak u kome će konzervativna opcija imati mnogo veći prostor za delovanje.

Autor je potpredsednik Dveri

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.