Oproštaj od Done

Kada smo izgubili tebe, izgubili smo najbolju. Ti si nama čitavog života hitna pomoć, a naša hitna pomoć tebe je ubila. I gle, opet si nam se prepustila da probamo pomoći. U tebi je tekla anđeoska krv, koja je zbog nas istekla na pločnik.

Dona, nama ne trebaju bulevari oslobođenja i revolucija, trebaju nam tvoje pseće oči sa kojima smo bili slobodni u svakom sokaku. Potrebne su nam pseće ulice i Donin bulevar, u kojima će biti zabranjeno da čovek šeta bez povoca. Mi smo najopasniji ovako odvezani, razulareni, ogrezli u vlast nad životima drugih.

Toliko si važna da te je spominjao i predsednik. „Neko kuče, negde zgazili…“, rekao je. To si ti njemu, neko kuče, negde. Nismo mu ni mi više, ne brini. Ali si ti nekima od nas mnogo više, a pre svega Dona, deo dana kada nikada nije hladno, ponajmanje oko srčanog mišića. Deo dana kada svesno boramo svoje lice širokim osmesima.

Dona, nije te izneverio taj kojem nisi bitna. Izneverili smo te mi kojima si značila, a ti nas nisi nikada. Ej, stajala uz nas kada je najteže i to platila životom… To se u našem svetu zove prijatelj i ljubav, a ti mi nemoj reći kako se na psećem naziva čovek. Dokrajčila bi me sramota što znam da uprkos svemu za nas imate neko divno ime.

Ako smo mislili da nas božija ljubav tek negde iščekuje, sada smo svesni da je uvek tu, smuca se gladna po ulicama i zauvek nam sve oprašta i voli nas i dalje. Čak i poslednjim pogledom, pre nego zaklopi svoje oči pseće. Dugujemo joj obećanje da ćemo biti bolji prijatelji u društvu koje stvaramo i da ulica više nikome ne sme biti mesto života i smrti.

Imala je pogled koji voli,
nad njom mlako sunce koje tone,
nije joj važno što odlazi i što boli,
život za društvo dostojno Done.

Autor je advokat

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.