Oproštajnica od pameti

Novine koja otvara bez tabua sve teme, ali ne na način da ustupa prostor ličnostima konfrontiranim sa idejama modernog društva koja svoju indoktrinaciju i istorijske manipulacije na potpuno zaslepljeni ideološki način plasiraju na stranicama Danasa.

Valjda je većsvima jasno da ideološke razlike u Srbiji izvrću činjenice, knjige se pišu koristeći selektivno fakte, iste te knjige potkrepljuju nova izvrtanja istorije, sadašnjice, a izgleda i budućnosti. Na kraju dolazimo do konfuzije u kojoj se ne zna šta hoće ova zemlja. Da li hoće u pristojan svet ili istočnjačku despotiju. Da li hoće u red antifašističkog razuma ili ideologije kama, mržnje. Da li hoće u endemsko neprijateljstvo sa onima koji joj daruju milijarde evra ili u bezuslovnu ljubav sa onima koji je tapšu po leđima, radujući se što pravi probleme njenim arhisuparnicima.

Prevelik prostor potrošen je na međusobna suprotstavljanja oko antifašističkog nasleđa u Drugom svetskom ratu. Niko nikog nije ubedio u suprotno. Potrošeni prostor je još besmisleniji kada se zna da su, na nesreću, potomci i jednih i drugih postali baštinici ravnogorskih ideja. Oni koji misle da na ravnogorskoj ideologiji grade srpsku budućnost, samo napred. I inače je srpska novija istorija niz poraza, nesporazuma, i sa sobom i sa drugima. Čini mi se, kad bi Danas delio nekakav upitnik uz novine, mnogi kolumnisti bi morali potražiti gažu u Svedoku, Pravdi ili nečem sličnom, pod uslovom da odgovori nose sa sobom konsekvence. Iako mislim da moja edukacija prevazilazi saznanja kojima barataju neki kolumnisti Danasa, nikad se ne bih usudio da se sa toliko sigurnosti, koja ponekad prelazi u aroganciju, bavim pojedinim ličnostima, događajima, a pogotovu da presuđujem u stvarima o kojima se dvosmisleno bave kompetentniji, ili navodno kompetentniji ljudi iz odgovarajućih struka. Pa još kada postanu i književni kritičari, poput Dejana A. Milića u svojoj poslednjoj kolumni.

Pametni ljudi su rekli: od komunista samo su gori antikomunisti. Neće se g. Milićmnogo lecnuti zbog mog pisanja. Zna on da sam i ja bezbožnik koji se nikad neće primaći Bogu. Čak ni kad umrem. Volite vi, Miliću, Srbiju – mučenicu, crkvu, Ravnu goru, na način kako vam volja, ali prestanite većjednom da se bavite ozbiljnim stvarima na mediokritetski način. Čas je crnogorsku naciju stvorio Milo Đukanović, čas Milovan Đilas. Odaću vam jednu tajnu: Crnogorce su pravili njihovi očevi. Mogao bih vam, kad bih hteo, poslati kopiju pasoša mog đeda, koji je 1912. otišao u pečalbu u Ameriku, no to možete naći i sami na američkim sajtovima koji se bave imigracijama. Možda ćete tako i naučiti kako ozbiljne države barataju podacima. A možda ćete shvatiti i svu neodgovornost vašeg načina bavljenja nečim što ne poznajete uopšte, ili nedovoljno. Ili ste, možda, svoja znanja sticali od nekog drugog Dejana Milića.