Moj profesor Džon me je davno naučio: kad ti se jednom bude desilo da sam u sobi staneš ispred ogledala, pogledaš u njega i vidiš „velikog predsednika“, tog trenutka si gotov, prijatelju moj! Biće da je Srbija i njeni politički akteri pobegla sa časa kad je ova lekcija bila aktuelna.
Svi mi koji učestvujemo na neki način u političkom životu ove opustošene zemlje imamo veliku odgovornost, koje gotovo niko nije ni svestan niti želi da bude. To je pravilo koje se vidi od vrha države, pa sve do najmanje opštine. Najsmešniji su mali liderčići u malim opštinama koji za jako kratko vreme ubede sebe da su bogovi, da im niko ništa ne može i da su gospodari života i smrti. Činjenica da oni u to sami poveruju je opasna, ali činjenica da tako počnu i da se ponašaju je katastrofalna. To, po pravilu, čitavu zajednicu odvede u propast, ali ko je zbog toga još u Srbiji odgovarao?! Niko. Dosad.
Dobar primer su dešavanja u najmanjoj opštini u pokrajini Vojvodini, opštini Opovo. Predsednik opštine, nekadašnja uzdanica Bogoljuba Karića i jedini njegov lokalni lider na vlasti ikada, verujući da je Bog svemoguć, ukine Skupštinu opštine. Šta će mu. On je magistar ekonomske diplomatije bez znanja ijednog stranog jezika. Kako to može? Što da ne može, ako su ti Karići kumovi, a oni imaju svoj univerzitet. Učlaniš se u partiju i eto ti diplome, možeš da biraš šta si voleo da budeš kad porasteš.
Po zakonu o lokalnoj samoupravi skupština se konstituiše izborom predsednika i sekretara. Na poslednjoj sednici Skupštine predsednik skupštine bude smenjen, sekretar podnese ostavku. I ništa. Novi se ne izaberu, a i što bi?! Nema razloga, jer tako se demonstrira neograničena bahatost i moć. Hoće li neki državni organ da reaguje? Što bi reagovao, kad je on sad član vladajuće stranke i ona će ga štititi. Šta je razlog ovakvim postupcima? Predsednik Skupštine (autor ovog teksta) pozvao je budžetsku inspekciju u vanrednu kontrolu poslovanja opštine. Kršenja Zakona o budžetskom poslovanju na svakom koraku. Pa šta? Kad si član vladajuće partije možeš da radiš šta god hoćeš, niko ti ništa ne može. Čovek na pitanje novinara lepo odgovara: Oni će tu doći, nešto će malo trkeljisati, nemam ja problem s tim. Mi se ovde igramo s malim parama.
Jeli ovo slika Srbije danas? Jeste. Nažalost.
Slabe i još neizgrađene institucije nalaze se na udaru političkih moćnika, koji nemaju interesa da se bilo kakve reforme u zemlji sprovedu. Sve je fingirano. Zakoni se usvajaju, ali se ne sprovode. Institucije se formiraju, ali ne funkcionišu. Niko nema iskrenu nameru da nešto suštinski menja. Evropski standardi se doživljavaju kao još jedna prilika da mi pokažemo našu dovitljivost i snalažljivost, da smo sposobni da ih ubedimo da smo nešto uradili, ali od toga zapravo nema ništa.
Poslednjih dvadeset godina živimo u periodu destrukcije. Opasne, materijalne, duhovne, privredne, kulturne, ljudske destrukcije. Da su, nažalost, svi oni koji su govorili da je koren ovde kod nas, bili u pravu, pokazuje i činjenica da su svi koji su se sa nama „razdružili“ u prethodnom periodu uspeli na ovaj ili onaj način da prokrče sebi put. Mi smo ostali. Kao da destrukcija još nije završena. Korupcija u državnim organima je tolika da će pojesti celu državu. Od najmanjih opština, pa do vrha.
Da li će neko da odgovara? Da li će neko nekog da zaštiti iz partijskih razloga? I, da li će „Budžetska inspekcija“ konačno da stigne, pregleda naše račune, i počisti veliki nered?
Ja verujem da hoće, da ne verujem ne bi ovog teksta ni bilo!
Autor je smenjeni predsednik Skupštine opštine Opovo i predsednik Banatskog foruma
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
