Penzijska kafa i još po nešto 1Foto: Privatna arhiva

Prijatelj je optimista a ja sam u fazonu – samo da ne bude smanjenja.

Razgovor se zaoštrio do nivoa diskusije sa pretnjom da pređe u opkladu.

Pošto ne volim da se kladim pokušavam novim argumentom da preusmerim diskusiju tako što pitam prijatelja da li je svestan koliko mu je On penzija oduzeo donošenjem svojih novih zakona.

Pri tom tvrdim da mu je On svojim obećanjima prvo zamaglio vidik a zakonima otimao i još uvek otima delove njegove zakonom stečene imovine – penzije.

Odmah uočavam da sada već rizikujem verbalni sukob i pokušavam da se spasim tako što nudim novu turu – pića naravno.

Odranije znam da je prijatelj, za razliku od mene, sklon da poveruje u NJegova obećanja i da Mu je naklonjen ali mi vrag ne da mira i ostajem pri svom stavu.

Prijatelj je sada već razjaren i upada u vatru ali i u zamku.

Tvrdi mi da ima sve izveštaje o penziji i nudi mi da ih sve uzmem, da računam i da sebe razuverim a obojici dokažem da nisam u pravu.

Time mi je dao domaći zadatak koji nisam mogao da izbegnem a to sam video i kao dobru priliku.

Uzmem ja prijateljeve izveštaje i odlučim da zalegnem na posao.

Počnem od zakona koje smatram spornim i neustavnim; Zakona o umanjenju penzija iz oktobra 2014. kojim su na hajdučko-haračlijski način oporezovani „bogati penzioneri“ i Zakona o ukidanju usklađivanja penzija iz decembra 2014. godine kojim su kažnjeni svi penzioneri.

Osnova za obračun je prijateljeva penzija koja je u oktobru 2014. iznosila oko 75.000,00 RSD (cca 630,25 evra).

Molim bez vike i kritike, zarađena po važećem zakonu u prošlom veku dok je bog hodao po zemlji.

A onda dolazi šok; mom prijatelju je u novembru 2014. godine penzija umanjena za oko 12.100,00 RSD (cca 100,84 evra), iznos približan računu za Infostan u Beogradu.

Poslednja kaznena rata u septembru 2018. g. iznosila je 14.475,00 RSD (cca 122,15 evra), sada veća od računa za Infostan, (samo da ovo ne pročita Infostan) a njegova penzija oko 86.500,00 RSD (cca 729,96 evra).

O procentualnom odnosu iznosa penzije i visine kazne zaključite sami, ja vidim da je kažnjavanje dobilo trku.

Zaključak: ON je svog simpatizera a mog prijatelja svojim neustavnim i nakaradnim zakonom oštetio za 630.860,00 RSD.

Prijatelju moj, tu kaznu nisi ničim zaslužio a ni On nije zaslužio novac koji je silom od tebe i od svih nas oteo.

Drugi neustavni i nakaradni zakon, Zakon o poništenju odredbe o redovnom godišnjem usklađivanju penzija, prošao je u senci prethodnog gotovo nezapaženo. Isti zakon važi i danas i njime su kažnjeni baš svi penzioneri bez obzira na visinu penzije.

Podsećam, to je ono usklađivanje od cca 1,5% koje smo po zbačenom zakonu imali u aprilu i oktobru svake godine dok On nije stupio na scenu.

Novi zakon koji su po NJegovom nalogu usvojili NJegovi poslušnici, na zvonce, u Skupštini koštao je mog prijatelja od 1.128,00 do 1.270,00 RSD mesečno.

Ukupna šteta koju je pretrpeo moj prijatelj je nešto malo veća od 75.000,00 RSD – ravna iznosu njegove penzije sa početka priče.

Ukupna šteta od kako mu On obećava Zlatno doba i povećava penziju iznosi 705.901,00 RSD. Tuga pregolema, koliko radosti je On uskratio unučićima mog prijatelja!

Penzija sa poslednjeg listića mog prijatelja iznosi 86.462,00 RSD a da mu se ON nije mešao u povećanja iznosila bi 88.566,00 RSD, toliko o nikad većim penzijama.

Sve brojke su izračunate vrednosti o kojima nema diskusije, o mojim stavovima slobodno mislite po svojoj volji.

Izračunah i sročih ovo ali sad ne znam kako da to predočim mom prijatelju.

Očekujem da će prijatelj da se uhvati za obećanje o švajcarskoj formuli pa mu odmah kažem; Prijatelju, niti smo mi Švajcarci, niti Srbija ima snagu Švajcarske.

Zakoni ne mogu da se donose na nečiju štetu niti mogu da se izglasavaju na zvonce a za nas je najcrnje što će takve zakone provoditi ministar sumnjivog znanja i sumnjivog morala koji je na kraju krajeva samo poslušnik jednog političkog diktatora i siledžije.

Vi zaposleni koji očekujete da budete penzioneri spremite se da budete socijalni slučajevi ali ne po švajcarskom standardu.

Vlada koju vodi osoba nepoznate stručnosti a poslušničke orijentacije lako će Skupštini predložiti a ova na zvonce izglasati zakon koji će obavezivati vašeg poslodavca na uplatu određenog iznosa doprinosa za penziju ali će sebi zadržati pravo da određuje visinu vaše penzije; kao fol prema ekonomskoj snazi države.

Od starog dobrog Fonda PIO ostaće samo uspomena i mogućnost vladajućoj oligarhiji da zapošljava svoje poslušnike.

Sadašnje penzionere umesto sa ručicom unučeta u staračkoj drhtavoj ruci vidim sa prosjačkim štapom u istoj. Oni su se do sada pokazali suviše inertnim i bez želje da urade bilo šta za sebe. Ko shvati – razumeće!

Autor je penzioner