Pitanja za tužiteljku Dolovac

U nemogućnosti da se zbog opstrukcije zakonitog rada Narodne skupštine oformi Anketni odbor, predložio sam na portalu Peščanik i na stranicama Danasa formiranje Anketne komisije.

Ovo telo, sačinjeno od potvrđenih autoriteta, a bez da utiče na aktuelnu istragu, bi sa aspekta struke razjašnjavalo karakter, značaj i moguće reperkusije pojedinih dokaza, sistem i kontekst u kome ovakvi događaji mogu da nastanu.

Događaji ovim povodom se odigravaju vrtoglavom brzinom, pa dok čekamo formalno konstituisanje Anketne komisije, kao čovek koji svoj radni vek proveo u praksi krivičnog sudstva, imam nova pitanja za Zagorku Dolovac i javno tužilaštvo.

Predlažem studentima da dok se ne odgovori na njih, ne prihvate iznenadnu i nekorektnu ponudu na razgovor pod uslovima koje pokuša da nametne Dolovčeva.

Odjednom i naprasno, nakom protesta više hiljada studenata pravnog i drugih fakulteta 25. decembra ispred Vrhovnog javnog tužilaštva (VJT), poziva da „počne da radi svoj posao“ i akcije „Hiljadu pisama za Dolovac“, Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac koja ih nije udostojila ni da izađe pred njih, upućuje skoro svaki dan poziv predstavnicima studentskog protesta za održavanjem sastanka. Navodno bi se on održao „bez odlaganja radi razgovora i pružanja informacija o tri zahteva koji su dostavljeni VJT“. Dolovčeva bi došla na ovaj sastanak sa drugim vrhovnim javnim tužiocima, a za studente je planirano 5 do 7 učesnika.

Nećemo se ovde baviti njenim obećanjima da bi tokom tog sastanka studenti bili upoznati i sa svim postupcima koji se vode protiv lica koja su napala studente ili profesore svih fakulteta tokom protesta i da bi bilo „predstavljeno na koji način će svi predmeti koji se vode pred javnim tužilaštvima biti razmotreni i u odsustvu dokaza krivični postupci obustavljeni.

U centru pažnje je svakako osnovna istraga u predmetu pada nadstrešnica, pa tužiteljka obećava da će „posle završetka istrage i podizanja optužnice“, učiniti dostupnim javnosti sve informacije. Navedena potpuna dokumentacija, pored već objavljene, obuhvata i građevinske dnevnike glavnog izvođača i podizvođača nad radovima, dokumentaciju o inspekcijskom nadzoru, uključujući i naloge za postupanje sa zapisnicima o redovnim i vanrednim inspekcijskim nadzorima.

Sve izneto će ionako biti poznato nakon potvrđivanja optužnice, jer je ovaj postupak javan, a povodom ove istrage, Vrhovna javna tužiteljka bi morala da odgovori zbog čega je više od 10 godina ćutala i uskratila javnosti informacije o mnogim slučajevima kao što su „Savamala“, „Helikopter“, ubistvo Olivera Ivanovića, saobraćajna nezgoda na rampi kod Doljevca i mnogi drugi.

U nastavku, pored pitanja koje sam predložio u autorskom tekstu koji je list Danas objavio 27. decembra, dodajem i nova pitanja za javno tužilaštvo sa aspekta pravne struke i profesije:

– Kako objašnjavate ćinjenicu da javno tužilaštvo u vreme vašeg dugogodišnjeg rukovođenja, a za razliku od zemalja u okruženju, nije sa uspehom procesuiralo ni jedan predmet visoke korupcije povezan sa državnim vrhom ?

– Zbog čega javno tužilaštvo nije reagovalo na spoljni nedozvoljen pritisak u predistražnom postupku od prvog dana ove tragedije tako što su predsednik Republike i ministar za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu javno izneli tvrdnju da nadstrešnica uopšte nije renovirana, a zatim je predsednik Republike u nekom narednom obraćanju izjavio da je najverovatnije u pitanju starost objekta, pa da je – opet neovlašćeno

– imao uvid u hiljadu stranica dokumentacije o izgradnji i izneo zaključak da će postupak biti dug i težak, da su ugovori sa NR Kinom tajni , inicirao postupak da se odrešeni broj dokumenata, ali ne svi, objave na sajtu Vlade itd.?

– Da li je i na koji način istraga akceptirala izjavu koju je u okviru svoje odbrane iznela osumnjičena J. Tanasković, v.d. direktora Infrastruktura železnica Srbije, da joj je ministar Vesić rekao da je uslov za njeno postavljenje da on vodi projekat Glavne železničke stanice u Novom Sadu i da se o tome dogovorio sa Vučićem? Da li ovakve tvrdnje usmeravaju istragu i na aspekt moguće zloupotrebe službenog položaja i korupcije?

– Da li je i na koji način je u istražnom postupku uključen i ispitan doprinos firme Starting iz Batajnice za koja je prema do sada objavljenoj dokumentaciji još od 2021 godine bila zadužena za projekat ove stanice i perona, kao i da li su razmatrani ugovori i realizacija radova drugih podizvođača glavnog kineskog izvođača radova CRK i CCCC (Deko-tim iz Beške i dr.), te da li je tim povodom i kakve korespondencije bilo između glavnog izvođača radova i investitora, pre svega u smislu da li je glavni izvođač radova upozoravao investitora na starost i probleme u pogledu stanja zgrada duž trase?

– Da li se sprovodi finansijska istraga i ukoliko se sprovodi u kojim aspektima, s obzirom da je ovaj posao ugovoren bez tendera uz uslov da 46% radova izvode domaće firme, te na osnovu čega i kako radovi koji su prema procenama Saobraćajnog instituta CIP trebali da koštaju najviše 3,5 miliona evra, u međuvremenu, narasli oko pet puta i iznose 16 miliona evra, da li će se i kada objaviti ta dokumentacija?

– Da li je primećeno da u dostavljenoj dokumentaciji nedostaju određeni podaci, na primer, da u građevinskim dnevnicima rekonstrukcija zgrade ŽS u Novom Sadu nedostaju podaci o radovima koji su izvršeni i potpisi odgovornih i kako će se postupiti?

Autor je sudija Apelacionog suda u Novom Sadu u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.