Početnik koji nije bio četnik

Ništa čudno za rodnu mi Srbiju, samo još jedna potvrda šizofrenije koja ovde vlada već nekoliko decenija. Ili gubitku kompasa.

Nikada nisam bio četnik, izjavio je ovih dana i predsednik svojih glasača pokušavajući da ublaži utiske koje je na njegove glasače, jer samo oni mogu da prate te opskurne programe, ostavila proslava Srpske nove godine na televiziji

Informer, kada je jedan od pevača zabavljača (osuđivani ubica) osim što je pevao četničke pesme i slavio četništvo, pokazivao vrlo visok stepen prisnosti sa visokim državnim funkcionerima i nečetnikom na čelu države koji se predstavlja predsednikom Srbije.

No, o pouzdanosti i istinitosti izjava predsednika svojih glasača dovoljno je pisano i neće se ovaj tekst time baviti već ideologijom četništva, rezultatima te ideologije i bliskostima idejama fašizma i nacizma. Pukovnik Draža Mihailović je u depeši izbegličkoj vladi u Londonu u septembru 1941. izložio svoj program koji uključuje etničko čišćenje: Pripremati da bi u danima sloma mogli izvršiti ove akcije:

a) Da kazni sve one koji su na zločinački način služili neprijatelju i koji su svesno radili na istrebljenju srpskog naroda:

b) Omeđiti „de fakto“ srpske zemlje i učiniti da u njima ostane samo srpski živalj;

v) Posebno imati u vidu brzo i radikalno čišćenje gradova i njihovo popunjenje svežim srpskim elementom:

g) Izgraditi plan za čišćenje ili pomeranje seoskog stanovništva sa ciljem homogenosti srpske državne zajednice:

d) U srpskoj jedinici kao naročito težak problem uzeti pitanje muslimana i po mogućnosti rešiti ga u ovoj fazi.

Četničku ideologiju i ratne ciljeve Dragoljub Mihailović je izložio u govoru kojemje prisustvovao i britanski pukovnik Vilijam Bejli, u Lipovu kod Kolašina, 28. februara 1943. godine. U svom govoru Mihajlović je izjavio: „Moji neprijatelji su partizani, ustaše, muslimani i Hrvati.

Kada se s njima budem obračunao, onda ću krenuti protiv Italijana i Nemaca.“ Izdvojio sam ove dve izjave vođe četničkog pokreta kao veoma ilustrativne ne samo za događaje u toku Drugog svetskog rata nego i za događe osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, a vrlo su važne i dan-danas s obzirom na opštu svetsku fašizaciju.

„Karlovac, Karlobag, Ogulin, Virovitica“, „Srpske su zemlje gde su srpske kosti“, „Svi Srbi u jednoj državi“, parole su i program Srpske radikalne stranke na čijem je čelu bio četnički vojvoda Šešelj, a potpredsednik nečetnik Vučić poznat i po pretnji o 100 muslimana za jednog Srbina. No nisu bili usamljeni, setimo se izjava „oca nacije“ Dobrice Ćosića o humanom preseljenju, memorandum SANU i teško je pobrojati sve što bih nazvao nastavkom četništva i političkim programom Velike Srbije kao zamenom za svaki drugi, a pogotovu program modernizacije i demokratizacije zemlje Srbije. Vojno krilo nacionalizma, odnosno nacionalističke ideologije očigledno je četništvo, a četništvo očigledno ima sve karakteristike bilo koje druge fašističke vojne organizacije, kao i Srpska radikalna stranka i njen naslednik Srpska napredna stranka.

Važno je reći u ovom kratkom, koliko novinski tekst dozvoljava, osvrtu da je ta ideologija krvi i tla pouzdano gubitnička za šta dokaz nije samo drugi svetski rat.

Izgubilo je četništvo sve ratove u kojima je učestvovalo, u bilo kojoj svojoj fašističkoj alotropskoj modifikaciji.

Proterano iz Hrvatske (mada tamo ne manjka domaćeg, ustaškog fašizma), sa Kosova a opstalo jedino u Srbiji. Izgubiće i ovaj poslednji koji vodi protiv sopstvenog naroda (sve u ime velike, a sve manje Srbije, kakav paradoks).

Učinimo sve što je u našoj moći da ne bude ljudskih žrtava u tom poslednjem porazu ove ideologije lažnog patriotizma, patrijarhalizma, zaostalosti i pljačke. Četnik, nečetnik, četnik početnik nije slučajna pojava. Kao i Milošević biran je u velikim brojevima. Nije sam odgovoran za ovu bolest koju bljuje po nama svakodnevno. Ali to je tema za nakon oslobođenja. Oslobođenja od fašističke vlasti i fašizma u nama. Duboko verujem da su nas studenti oslobodili fašizma u nama. Zato samo uporno i mirno. Do pobede!

Autor je vajar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.