Policijska beleška o jednom navijaču

Da je „nerešeno“ ili policijski rešeno znao bih o čemu se radi, nerešeno ubistvo ili ubistvo za koga smo mi kao policija znali, ali sa nedovoljno dokaza da bi se procesuiralo. To me podseti na moju rečenicu – „kada bi bilo po onome što znam, pohapsio bih pola Beograda“,

Elem, da se vratimo na to šta to beše „nedovršeno“ i zbog čega ne mogu da to dozovem pameti. Pretpostavljam da nije nešto baš bitno, setio bih se, valjda. E to valjda me i natera da pogledam…

Jedan deo se odnosio na saznanja kolega iz JRM-a (javni red i mir), a druge beleške behu od kolega sa „šverca“, koji je bio deo Četvrtog odeljenja (drugi deo je bio deo za suzbijanje droga). I dalje misterija. Naravno u mojoj glavi. Da bi bilo jasnije, JRM se između ostalog bavio i neredima navijača i odlično su radili svoj ne lak posao.

Imali su evidenciju svih potencijalno problematičnih navijača i znali su ih u „glavu“. I kao što rekoh, nimalo lak posao. Bar za ono vreme. Naravno, ne može se porediti sa sadašnjim vremenom, a osnovna razlika bila je u tome što nisu bili deo državnih institucija.

Pravim manju digresiju – jako je slična situacija kao sa organizovanim kriminalom. On postaje organizovani kriminal kada nastaje sprega sa državnim institucijama, odnosno, da budem precizniji, sa pojedincima iz države.

Napomena: organizovani kriminal počinje u Srbiji sa Arkanom, kada on nelegalno stečeni novac uvodi u legalne državne tokove. U isto vreme, počinje i transformacija navijačke strukture. Da se vratimo – beleške JRM su se odnosile na njima nepoznatog mladog navijača. Isticao se po izuzetnoj hrabrosti, odlučnosti, ali i po dozi svireposti.

Bio je lukav, pametan i delovao je sam. To je to. Zato mi je to bilo interesantno. Ako oni daju takve karakteristike, onda to treba uzeti u obzir. I pratiti! Sličan opis, slične karakteristike, sličan modus operandi, ali u različitim sferama kriminala. Hrabar, surov, natprosečno intelegentan, bez skrupula. I deluje sam. Ovo poslednje za svaku policiju posebno zanimljivo. Napomena: pratiti.

Nama koji smo tada radili u Četvrtom odeljenju na drogama bilo je interesantno iz razloga što takav profil obično sa običnog šverca gde se ostvario kao uspešan, prelazi na nešto veće, na šverc narkotika. Događaji 90-ih prelazak u Treće odeljenje na „krvnjake“, ratno vreme, bacili su u zaborav i mnogo bitnije događaje i lica iz kriminogene sredine.

Ali zašto sve ovo? Šta me je nateralo da kopam po uspomenama. Šta je to probudilo moju intuiciju? Policijski nos? I onda OBRAĆANJE! Javno. „Bio sam navijač… bio sam neustrašiv… švercovao sam robu iz Turske… preprodavao… zarađivao…SAM!!!“

Da li mi se zato prilikom svakog našeg susreta palila lampica, a ja sam to prenebregavao? Da li me je zavarala funkcija da ne razmišljam u tom pravcu? NE. NE. NE. Ipak su to fantazmogorije jednog Žandara!

Autor je bivši policijski inspektor

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.