Polovna godina

Predsednički izbori doneli su tesnu pobedu Borisu Tadiću. Nakon parlamentarnih nastala je nova proevropska većina u kojoj su Koštunicu i Ilića zamenili Dačićevi socijalisti. Evropa je podsticala povratak i neformalnu rehabilitaciju socijalista, ponajviše zbog ljutnje na narodnjake. Mnogima u Srbiji, uključujući i neke iz Tadićeve stranke i koalicije, vraćanje Miloševićevih kadrova delovalo je kao svetogrđe. Neki su čak – zaboravljajući s kim je sve Đinđićsvojevremeno pravio Demokratsku opoziciju Srbije – prigovarali Tadiću da je pogazio izvorne principe Demokratske stranke. Bez obzira na prigovore, protekli meseci pokazali su da koalicija može da funkcioniše uprkos programskim razlikama između demokrata i socijalista. Načelo da ideologija nije najvažnija, uostalom, nije samo evropsko: kineski lider Deng Sjaoping je pre četvrt veka rekao da nije važno da li je mačka crna ili bela, većda li lovi miševe.

Cvetkovićeva vlada zasad nije dokazala da uspešno lovi miševe. Pored kosovskog kamena, o vratu joj visi i Ratko Mladić. Kosovo ne zavisi od nje. Na njemu se sapliću i Evropljani. Neki od njih priznali su novoproglašenu državu znajući da tamo još dugo neće biti države. Uzdržanost drugih ohrabrila je Srbiju da istrajava na isključivom stanovištu dve Koštuničine vlade: nikad, nikad, nikad. Takvo stanovište, pre ili kasnije, moraće da se zameni pragmatičnijim pristupom novoj stvarnosti.

Podeljena oko Kosova, Evropa je jedinstvena oko Mladića. Dok Srbija ne uradi ono na šta je obavezuju njeni zakoni, nema šanse da joj Brisel čini dodatne ustupke. Da se danas svode bilansi saradnje s Hagom, ispostavilo bi se da su vlade predvođene narodnjacima u tome bile efikasnije od onih kojima su na čelu bile demokrate.

Najdalekosežniji događaj na uskovitlanoj političkoj sceni ipak je bio raspad Srpske radikalne stranke. Pre nego mnogi u Srbiji, Evropa je prihvatila naprednjake kao partiju na koju računa. Da su sutra izbori, i da se ponovo nadmeću Tadići Nikolić, Evropa ne bi imala favorita. Prihvatila bi onoga ko dobije više glasova.

Na kraju godine Srbija nije mnogo bliža Evropi nego što je bila na njenom početku. Obuzeta krizom, Evropa će se u 2009. manje baviti Srbijom, koja je bar polovinu 2008. potrošila ni na šta. Iduće godine takav luksuz neće biti oprostiv.