Od malih nogu pisao sam isključivo ćirilicom (naučivši je kroz Politikin zabavnik), kao izdavač objavio sam ćiriličnu Kaligrafiju (lepo pisanje) Zaharija Orfelina, dvadesetak godina vodio sam Fond stare i retke knjige u Narodnoj biblioteci Srbije, za potrebe SANU, pre mnogo godina, napravio sam album svih ćiriličkih tipografskih slova u knjigama štampanim od 1519. do 1867. godine (u kojoj je bio zvanično usvojen Vukov pravopis), da dalje ne nabrajam, samo želim da kažem da sam bar donekle bio upućen u istoriju ćirilice i da još nikada nisam video da je neko ovako sramoti kako to glasi u nadnaslovu ovog teksta u kome se, na saobraćajnoj oznaci, može pročitati kuda vodi put za pomenuti muzej – tabla je snimljena i može se videti na Fejsbuku.
Pisati ćirilicom na engleskom jeziku potpuno je besmisleno, ništa manje nego magarca učiti da govori srpski. Natpis „Олд вилаге мусеум“ Srbi, u velikoj većini, ne mogu da razumeju, a govornici engleskog jezika još manje jer ne znaju ćirilicu. Drugo, umesto kako je to u srpskom prevođenju uobičajeno, natpis je transliterovan a ne transkribovan. Potrebno je mnogo nekulture, neznanja i nemanja normalne pameti da bi se napravila ovakva glupost. Eto čemu vodi nekritičko slavljenje ćirilice i želja da se latinica, kao drugo srpsko pismo, izbaci iz upotrebe i protera (ili bar višim oporezivanjem kazni).
Kada se u medijima govori o srpskoj ćirilici, zapravo se misli na Vukovu reformisanu ćirilicu. (Istine radi, ćirilicu je daleko više reformisao sveštenik Sava Mrkalj, ali to je van okvira ove priče.) I uporno se prenebregava činjenica da je Vuk u istom trenutku reformisao „za Srbe zapadnog zakona“, tj. Srbe katolike, i latinicu, što je učinio dve godine pre LJudevita Gaja po kome Hrvati i danas latinicu nazivaju gajicom. Tom Vukovom reformisanom latinicom pišu danas i Srbi i Hrvati i svi ostali koji se njome služe. U Brozovo vreme bilo je neuputno reći da je hrvatsko pismo reformisao jedan Srbin, ali začuđuje zašto se o tome i danas ćuti, posebno u SANU. U veoma brojnim naučnim studijama, u više knjiga, novosadski profesor univerziteta Petar Milosavljević je, čak i fotokopijama Vukove Pismenice, sve ovo dokazao, dakle dokazao je da je i latinica poreklom, bar po njenom tvorcu, takođe i srpsko pismo, ali se njegovi radovi uporno prećutkuju. Zadrti nacionalisti ne vole da im se protivureči, a kao najbolji primer treba pomenuti veb-sajt Udruženje za odbranu ćirilice „Dobrica Erić“ koje je nekada predvodio izvesni Dragoljub Zbiljić, koji se iz sve snage zalagao za proterivanje latinice iz Srbije.
Iz istorijskih, a još više iz savremenih razloga, Srbi bi latinicu morali da zadrže. Jer odricanjem od latinice mi se odričemo i stare srpske književnosti Dubrovnika i Zadra, više nego brojne stare dijaspore Trsta, Beča i Budima, odričemo se svih starih dokumenata koje su Srbi, iz trgovačkih, ekonomskih, pravnih i drugih razloga, pisali latinicom. Celu tu predragocenu kulturnu baštinu današnji političari i nacionalisti žele da bace u đubre.
Savremeni razlozi još su značajniji. Bar osamdeset posto srpske dijaspore piše isključivo latinicom – ćirilicu su i zaboravili pa zato valjda treba da zaboravimo i na naše ljude u rasejanju – a njom piše i pola Beograda, kao i dobar deo građana Srbije. Većina današnjih srpskih knjiga izdata je na latinici (da pomenem, recimo, Lagunu kao najtiražnijeg srpskog izdavača). Ovaj list, Danas, takođe izlazi na latinici, a to nikome ne smeta. Sasvim tome suprotno, i Danas i mnoge knjige štampane u Srbiji nalaze svoje interesente i van granica Srbije, a proglašavanje ćirilice jedinim srpskim pismom već je učinilo nepopravljivu štetu zato što se u svetskom bibliotekarstvu sve knjige štampane latinicom smatraju hrvatskim i tako i katalogizuju. Ako su zalaganja za ulazak Srbije u EU istinita, stanovnici Srbije bi morali podjednako dobro da znaju i ćirilicu i latinicu jer bi bez znanja latinice u njoj bili potpuno hendikepirani.
Po novinama, po raznim ministarstvima, na televizijama neprestano se priča da ćirilicu treba zaštititi. Od koga? Nikada i nigde nisam čuo ili pročitao da je neko napada, da je guši, da je zatire, ali sam zato pročitao niz nejezičkih argumenata o povezanosti Srba s Rusijom i pravoslavljem, sa našom kulturom i tradicijom, sa samim srpskim bićem. Tvrdoglavo podstaknuti iz SPC, takvi „ćiriličari“ po pravilu su nepismeni ili polupismeni i to im je način da dokažu svoj ogromni patriotizam i privrženost vladajućoj nomenklaturi.
Relativno skoro, hrvatska lingvistkinja Snježana Kordić, a posle nje i naš istaknuti lingvista Ranko Bugarski, objavili su knjige u kojima se govori da su srpski, hrvatski, bosanski i crnogorski jezik jedan te isti policentrični jezik koji su podmuklo i veštački razdvojili političari i nacionalisti u sve četiri zemlje. Najočigledniji dokaz tome je da se narodi iz svih tih bivših jugoslovenskih republika odlično razumeju i da im nisu potrebni nikakvi prevodioci (koji uprkos tome postoje u ogromnom broju).
Valja istaći još jednu očiglednu činjenicu. Kao što na celom svetu uvek pobeđuju jači – mercedes je sigurno pobedio ladu – tako je i u azbukama, abecedama i drugim mnogobrojnim pismima. Latinicu su, a naročito posle nastanka i upotrebe kompjutera – počeli kao svoje drugo pismo da koriste i brojni praktični narodi Dalekog istoka, tako da je optužba da su Srbi jedini narod na svetu koji ima dva pisma netačna.
Zašto o svemu ovome pišem? Pa zato što mi je bukvalno muka od bratske ljubavi iz režimskih medija koja se kao šumski požar širi prema Rusiji, zato što se zemlje zapadne Evrope i Amerika sve upornije predstavljaju kao naši najveći neprijatelji i dušmani uprkos tome što nas novčano i u svakom drugom pogledu izdašno pomažu. Istovremeno, „branioci“ ćirilice otvaraju sve više fabrika i radnji, osnivaju firme koje su, takoreći bez izuzetka, latiničkih naslova, reklame na televizijama sadrže više engleskih nego srpskih reči, u celoj Knez Mihailovoj ulici ne može da se vidi nijedan ćirilički natpis, sve se manje odlazi u kupovinu i sve više u „šoping“. A u taj „šoping“ uglavnom odlazi svet koji ima puno para, koji je na razne načine čvrsto povezan s vladajućim režimom, svet koji isključivo kupuje sve proizvode Zapada i nijedan Rusije. I to je svet pokondirenih tikava koji ćirilicu najviše zapostavlja.
Autor je književnik i kartograf
Povezani tekstovi:
Stronski: Vlasti Srbije još jasnije da se odrede prema ruskoj aneksiji Krima
Svaka Vam cast! Veliki naklon!
И који је закључак? Све сам написао, „истресао“ своје виђење.
Гуше (а не „гуше“ како то аутор претезнциозно пише) ћирилицу сви који падају у нествест када се помене да је ћирилица запостављена, да је нема на саобраћајним знаковима, реклами, огласним таблама, штампаним и електронским медијима. Да је не користе сви који су по уставу то дужни да чине.
Гуше је сви који тврде да је то Русија, руски утицај, православље, црква, СПЦ, крезубост, полуписменост, шунд музика, средњи век и тако даље.
НИКАД! Али никад нико није рекао да латиницу треба (нити је то реално могуће) забранити. Свако има избор да пише како налази за сходно, али да је неопходно да се ћирилица више користи то је факт јер је нашом неодговорном политиком била практично истиснута из употребе.
Није истина да азијски народи користе два писма, то што се врши транскрипција на латинска слова, не значи да је они користе у свом редовном животу.
Због чега Грци, Грузини, Јермени, Бугари, Израелци, Арапи не користе латиницу? Управо, тако – не треба им.
Позивам аутора да се прикључи у дискусију на skyscrapercity форуму: српски део форума: нетематска дискусија о свему и свачему (кафана), ПОд форум наука и образовање, тема: српски ћирилица.
ovo je zamena teza. niko, apsolutno niko ne zabranjuje latinicu vec pomaze odrzavanje i koriscenje cirilice. ovakvi tipovi kao zivkovic bezobrazno obesmisljavaju mere za zastitu i koriscenje pisma. one jesu neophodne – i vecina ih podrzava. vidite ankete. sramno je objaviti ovakav tekst, a jos sramnije napisati ga. bezobrazluk!
zao mi je sto u inat ovakvim nadriintelektualcima ne mogu pisati cirilicom na ovom aparatu.
Gluposti! Bez prestanka se truća u javnosti o tome kako latinicu treba zabraniti u javnom saobraćaju pozivajući se na zakonske odredbe koje se odnose na službeni saobraćaj!! Da ne pominjem kampanju da se latinica proglasi za „hrvatsko pismo“…
Можете, само треба знати!!!
Ako ne možete da podesite ćirilicu na tastaturi vašeg uređaja, onda ste računarski nepismeni.
Shvatite da postoje snage koje uporno ovom narodu zaglupljuju narod i teraju u izbore:
Latinica vs cirilica
Urabno vs ruralno
Eu vs russia.
Kada jedno shvate da je Rusija uz nas samo i iskljucivo iz svojih interesa biće kasno.
Kome nije jasno neka pogledaju šta su „bratski“ rusi napravili srpskom narodu npr. u prvom srskom ustanku i da li je tačno da su se rusi tada izmakli i ostavili da turci pobiju trećinu tadašnjeg srpskog muškog stanivništva..
Зашто не кажете шта се догађало у Русији те 1820 године кад су се њихове војне јединице повукле из Србије, односно да је сама Русија била на ивици пропасти и да се непријатељска војска налазила у Москви. Непријатељ је дошао из западне Европе и у његовим трупама су се налазили војници из готово свих западноевропских земаља осим Енглеске.
Šablon ponašanja zvanične politike Rusije nije se promenio od tih godina, sve sa Konstantinom Konstantinovičem Rodofinikinom (koga je Karađorđe i proterao)
Huškaj (one koje možeš huškati), a kada im treba pomoć, okreni leđa.
Trebamo gledati isključivo interese građana Srbije, jer na kraju uvek MI izvučemo deblji kraj. Oni koji se prilagođavaju prežive.
zasto autoru smeta jedna nepismena glupost na cirilici, a ne smeta mu more nepismenosti na latinici pisano odvratnom celavom latinicom. dusebriznik za latinicu koja nije ugrozena… krsti jarice, pope.
Pismenima je svejedno, ali to nije tvoj slučaj.
Ћирилица је заступљена од З-7% да је ситуација обрнута, па да овог књижевника и Данас разумемо. Овако трућ трућ трућ.
Odvratna „ošišana latinica“? Slažem se da je odvratna, ali što ste vi onda napisali komentar takvim pismom kada vam je odvratno.
Latinica jeste ugrožena u Srbiji. Zahvaljujuću zagriženim nacionalistima, jedino ćirilica je proglašena za zvanično pismo. Znači da ja ne mogu latinicu da koristim u svim prilikama, као што могу ћирилицу.
Ako iko bude naškodio ćirilici – biće to njeni nesrečni čuvari koji je brane od nerealne opasnosti, o čemu više znaju psiholozi i psihijatri. Pomenuti čuvari ćirilice brane je kao što kancer brani organizam, a zapravo ga guši i na kraju usmrćuje. Ćirilica treba da kaže ovim svojim čuvarima: nemojte da me branite, za ime boga. Čirilica je svakako žilava, preživela je mnoge nedaće u svojoj sjajnoj istoriji pa će preživeti i svoje čuvare.
Ja, a verujem i drugi, uopste ne primecujem, da li citam na cirilici ili na latinici. Naravno da treba negovati cirilicno pismo, ali neke reci jednostavno ne „trpe“ cirilicu. Na RTS uvek engleska, nemacka, francuska imena pisu na cirilici i to kako se izgovara. Ime nije moguce prevesti na cirilicu. Ili kako neko ko govori strane jezike, osim ruskog i kineskog, moze da pise na cirilici. Treba razlikovati negovanje cirilcnog pisma kao kulture jednog naroda i savremenog knjizevnog govora. Niko nece biti veci ili manji nacionalista zato sto pise cirilicom ili latinicom.
Хоће ли се „полуписмени ћириличари“прописменити ако пређу на латиницу?
Како нико не не види реално стање да неписменији део становништва, баш зато што не брине о својој писмености, прихвата латиницу као „доминантно“ латинично писмо.
Та латиничарска неписменост је све уочљивија и срамотнија са ширењем мобилне „ћелаве“ латинице.
Окупатори су увек прво наметали латиницу.
Latinica je izbačena iz zvanične upotrebe, pročitajte zakon. Da je ćirilica bila ugrožena, do sada bi nestala, a brane je nepismeni i neuki, i oni kojima se isplati
Било ми је мучно читати овај текст, као и све остале који су објављени последњих месеци, а које су написали слични бранитељи латинице. Шта ће нам уопште латиница? Могу је учити студенти српског језика и књижевности и они који читају стару српску књижевност написану латиницом, нама осталима је једно писмо сасвим довољно. Странац у Србији ништа боље неће разумети (нити ће правилно прочитати) латинични натпис „Љиг“ или „Кањижа“ него „Олд вилаге мусеум“. Оно што нам треба јесте могућност транскрипције на латинско писмо, као што раде народи Далеког истока (а не користе га као друго писмо, као што ви рекосте). Имена руских и јапанских фудбалера на СП сви могу правилно да прочитају, а наших не. Скоро трећину наших латиничних слова народи који користе латински алфабет не знају да прочитају (ђ, ж, љ, њ, ћ, ц, ч, џ, ш). А то да би Срби уласком у ЕУ били хендикепирани због непознавања овакве латинице вам није никакав аргумент јер код нас сва деца уче енглески у школи (и увек ће учити неки страни језик ако енглески изгуби примат који сада има), па тако науче и латински алфабет. Мрзи ме да се враћам на текст, али имало би се још штошта приговорити, на пример на самом крају да у шопинг одлазе само они пуни пара који су нужно повезани са владајућим режимом и сасвим логично су бранитељи ћирилице. Све у свему, лош текст и танки аргументи.
Braniocima cirilice. protiv latinice ste da bi i na taj nacin odvojili srpski narod od Evrope kojoj pripada.
Pogledajte za nauk, na SP u fudbalu, u srcu Rusije, imena ruskih reprezentativaca su napisana latinicnim pismom!
Pametnom dosta!
Apsolutno se slažem sa autorom. Ćirilica, kao i latinica, je najviše ugrožena od rastuće nepismenosti i neprosvećenosti
Одличан чланак као прилог настојању да се и на латиници може писати о ћирилици.Рек када су се Срби и Хрвати почели плазити једни на друге,утврдули су да ун је језик исти.Али није писмо. Мене је 1971 године извесни Златко Милановић Хрват питао *зашто пишеш тим примитивним писмом* а био је партијски секретар једне загребачке општине.Од тада сам ћурилицу сматрао заиста мојим основним писмом.И штитим је од данашњих Милановића , Златкових истомишљеника.
Oni koji pisu cirilicom se ne bave ozbiljnim poslovima.
Latinica je jezik nauke, komunikacije, svetskih jezika!
Da li znate koliko godisnje kosta ovu zemlju upotreba cirilice? Da li znate koliku stetu prave samo latinicna slova ‘čćšđž’?
Napisite naucni rad, pa svakih dve-tri reci menjajte tastaturu sa cililice na latinicu i obrnuto! Izvinite, ja tu sikanu i gubljenje vremena necu trpeti! Svoje radove cu objaviti u inostranstvu, dobicu vise bodova, a nek se nasi casopisi ugase.
Svi programi koje koriste PC (kompjuteri NE racunari!) nisu predvidjeni za cirilicu! Cirilica je visestruko podloznija sajber napadima!
Cirilicom NECU da pisem – zive i nepismeni ljudi, dakle, niko me ne moze naterati!
Покондиреност!
Карактерна особина СНС-оваца.
Imam latiničku tastaturu, pa mi je ona otkucala pogrešna slova, pa sada Ispravljam previde.
Veće i gluplje laži o mom odnosi prema latinici i ćirilici nikada nisam pročitao do sada u životu, a tek ovo da sam ja vodio Udruženje za odbranu ćirilice „Dobrica Erić“ tek je čudo od laži nad čudima. Moja malekost je osnovala Udruženje za zaštitu ćirilice srpskog jezika „Ćirilica“ (u Novom Sadu od 15. februara 2001), pa kako bih ja vodio to novo udruženje? Ovakve laži ovoga gospodina napisane su latinicom, pa sam mu i odgovorio latinicom, jer sumnjam da on uopšte zna svih 30 slova savršene srpske azbzuke u svetskim okvirima, po nalazu i naših i stranih poznavalaca pisama.