Poljoprivrednici su najjeftinija radna snaga u Srbiji. Radeći sa gubicima, oni nas hrane. To se uzastopno ponavlja, previđa i zaboravlja. Imali smo sreću da za ove dve decenije – od „događanja naroda“, pa preko najsramotnijih ratova koji su nas mnogo koštali, unesrećili, osiromašili i proizveli stotine hiljada nezaposlenih i milione izbeglica, do embarga, krađa i korupcije, te dubokih političkih kriza koje još traju – nekako preživimo samo zahvaljujući marljivim poljoprivrednicima.
Poljoprivrednici su najjeftinija radna snaga u Srbiji. Radeći sa gubicima, oni nas hrane. To se uzastopno ponavlja, previđa i zaboravlja. Imali smo sreću da za ove dve decenije – od „događanja naroda“, pa preko najsramotnijih ratova koji su nas mnogo koštali, unesrećili, osiromašili i proizveli stotine hiljada nezaposlenih i milione izbeglica, do embarga, krađa i korupcije, te dubokih političkih kriza koje još traju – nekako preživimo samo zahvaljujući marljivim poljoprivrednicima. Oni su najzaslužniji za naš opstanak. Otkupne cene njihovih proizvoda su mizerne, destimulativne, pa su teško osiromašili. Kad godina podbaci, poljoprivrednici za malu količinu malo zarade, ne pokriju troškove proizvodnje. Kada obilno rodi, onda cene njihovih proizvoda padaju i opet malo dobiju. Kako tek onda prođu kada im nevreme uništi letinu?! Nemaju mogućnost obnavljati mehanizaciju, koja rapidno propada.
Naši zemljoradnici, ratari, povrtari, voćari i vinogradari su toliko marljivi da i pored sitno isparcelisanih imanja mogu dati tržištu dovoljno kvalitetnih proizvoda – samo im odmah dajmo čvrstu valutu za njihove proizvode. Na novinarsko pitanje jesu li Slovenci u vreme SFRJ pljačkali poljoprivrednike u Srbiji jedan proizvođač krompira iz Ivanjice ovih dana je na Kvantaškoj pijaci u Novom Sadu rekao: „Oni su nam i bolje plaćali i davali odmah novac na ruke. Ovi naši slepci ugovore koliko da proizvedemo, a na jesen od toga otkupe samo polovinu. Novac dobijemo tek dogodine. Dabogda Slovenci došli i sutra.“
Može li naša vlada iz ovog izvući neku pouku? I može li smoći snage da formira fondove za otkup i daje subvencije radi poboljšanja proizvodnje? Naše podneblje i naša zemlja su pogodni, a zemljoradnici, ako im se pošteno plate njihovi proizvodi, mogu ne samo oživeti naše šećerane i uljare, nego i podstaći izgradnju prerađivačkih fabrika, koje bi proizvodile i za naše i za inostrano tržište. Hrana je u svetu deficitarna roba i tržište će je tražiti. Treba znati, treba hteti – imati političku volju za to.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
