Porfirijev prezir prema srpskoj mladosti

Meni je naslov jednog teksta sa naslovne strane Danasa privukao pažnju iz više razloga. „Odlazak narodnog pape – pape milosrđa i siromašnih“. I nema u ovom naslovu nijednog pogrešnog slova i nekakve neistine, kao što je neretko u potrazi za čitaocima, u mnogim novinskim naslovima inače.

Pa u čemu je stvar, šta nam ove reči posredno u svojoj istinitosti otkrivaju? Govore nam da je papa, prvi sveštenik hrišćanin među ostalim hrišćanima katoličke vere, bio to što bi trebao biti svaki papa, hrišćanin pre svega okrenut narodu, siromašnima i marginalizovanima, naravno svaki papa na svoj način i u skladu sa svojim iskustvom i karakterom.

Nije li tako gledano ovaj naslov, osim što je pohvala papi Frančesku, ozbiljna zamerka prethodnim papama, Katoličkoj crkvi i njenom ustrojstvu kad je ono što bi trebalo biti norma(lno) da papa nosi utehu siromašnima, marginalnima i običnim ljudima (narodu) u stvari iznimka i do te mere neuobičajeno, a da je otuđenost verskih i političkih klasa od naroda, problema i potreba naroda nešto na šta smo navikli i što nas ne iznenađuje do te mere da nemamo ni opravdane zahteve verskim i političkim klasama.

Namerno sam izmešao verske i političke klase koje očigledno sarađuju u zaštiti interesa ovih otuđenih klasa. Ti su interesi očuvanje uticaja na instrumente moći, materijalni i statusni kapacitet, elem, očuvanje privilegija a „Vas ko j**e“.

U prilog ovoj tvrdnji vratićemo se na domaći teren, da se poslužim ovom sportskom frazom. Tu smo, kada sam već na terenu sportskog rečnika, „Mi“ u prednosti mada treba da saznamo ko čini to „Mi“ i protiv koga.

„U ličnosti papa Franje Crkva i svet prepoznali su čoveka molitve, skromnosti i ljubavi prema onima koji su na marginama društva. NJegov pontifikat bio je obeležen zalaganjem za dijalog među narodima i religijama, zaštitom stvorenog sveta, kao i stalnim naglašavanjem milosrđa kao srca evanđelske poruke. NJegove poruke da mir Hristov zavlada u svetu nikada neće pokriti zaborav“, izjava je saučešća patrijarha srpskog Porfirija.

Da patrijarh srpski ima više lica uverili smo se i prethodnih godina, da je na strani otuđenih nenarodnih vlasti uverio nas je takođe više puta. O stavovima naspram ženskog dela populacije koje nisu marginalna grupa kao i o marginalnim grupama stavovi patrijarha srpskog daleko su od Hristovog učenja i hrišćanstva. U veći deo ovde iznetih tvrdnji možete se uveriti u sledećoj izjavi Porfirija koju nam je servirao iz Moskve na sastanku sa, njemu i pratiocu Irineju Buloviću, idolom Vladimirom Putinom.

Koji je naravno veoma zaslužan za mir među narodima i religijama i za hrišćansko razumevanje među ljudima, pogotovu ako se zovu na primer Navaljni ili Ukrajinci. Pa evo dela obraćanja Porfirija, ostatak nije teško pronaći na internetu. „Moja želja i želja većine u našoj crkvi je da u perspektivi, ako bude novog geopolitičkog razgraničenja, budemo blizu u tom ruskom okruženju“, rekao je patrijarh Porfirije, a potom se uključio i mitropolit Irinej: „U ruskom svetu“, rekao je Irinej, a patrijarh Porfirije potom nastavio: „Da, u ruskom svetu, u pravoslavnom svetu.

I kod nas ovih dana imamo revoluciju. Kako se zove?“, upitao je on. „Obojena“, odgovorio je mitropolit Irinej. Patrijarh Porfirije je potom dodao da se nada da će obojena revolucija, to iskušenje, biti pobeđeno. „Obojena revolucija, vi to znate. Nadam se da ćemo to iskušenje pobediti, kao što bi rekli. Jer znamo i osećamo da centri moći žele da sa Zapada razbijaju identitet srpskog naroda i kulturu.“

Toliko o evanđelskom učenju i zalaganju za mir među narodima za stolom sa Vladimirom Putinom čiji su rezultati u širenju mira valjda poznati. Delove ove izjave u kojima se patrijarh Kiril i Porfirije slažu oko kvalifikacije da je „Zapad“ demonski i da stoji iza „obojene revolucije“ višak je za ovaj tekst.

Kakva je revolucija pljačkanje sopstvenog naroda, prodaja zemlje, zaduživanje budućih generacija i kakva je uloga njegovog crkvenog a i političkog mentora, patrijarh ni reči već godinama. Treba odbraniti statusne i materijalne privilegije po svaku cenu. O ogromnoj otuđenosti i preziru prema srpskoj mladosti i građanstvu Porfirija i njegovog političkog partnera Aleksandra Vučića dovoljno je videti iz njegovih reči, a zašto je preminuli papa kao odistinski hrišćanin iznimka, takođe je jasno iz ovih reči.

Autor je vajar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.