„Posle mene potop“

Sistemsko ubijanje političkog života i institucija, pravosuđa, usvajanje suludih i neustavnih zakona. Brutalna targetiranja i prebijanja građana i neustavna pomilovanja svakog lojaliste koga pravosuđe zahvati, ovako ili onako. Izborni proces je doveden do apsurda. REM ne postoji. Skupština je nasilje većine nad manjinom i čak ni minimum procesa se ne poštuje, već se, npr., budžet usvaja protivpravno i protivustavno.

Sistemski i temeljno se ponižavaju prosveta, univerzitet i kultura. Najčuvenije gimnazije u Beogradu i Novom Sadu (V. i Zmajeva) ponižavaju se i kažnjavaju beskrupulozno, toliko da su rasturene i bleda senka onoga što su bile. Univerziteti se guše na svaki mogući način.

FEST i BITEF su ugašeni. Jeunes Musical takmičenje Muzičke omladine se, posle 55 godina, oduzima osnivaču iz samo njima poznatog razloga, što je isto kao i ukidanje. Narodno pozorište se disciplinuje i ponižava, dok se filharmonija, nakon godina ignorisanja, „nagrađuje“ novim v. d. statusom, iako kolektiv već dve godine insistira na fer i transparentnom konkursu.

Ljudi i deca umiru u bolnicama od operacija krajnika, što je nezabeleženo i samo je ogledalo stanja u zdravstvu. Sve se raspada.

Kako je sve to moguće? Da se država raspada, i to od strane onih kojima su puna usta „ljubavi“ prema Srbiji i koji su navodno velike patriote, makar na rečima.

Da bismo dobili objašnjenje kako je to moguće, treba samo pogledati u prošlost i biće nam jasnije.

Jugoslavija se nije raspala tek tako, rasturili su je isti ovi ljudi ili ljudi sa sličnim mentalitetom, iznutra. Tim ljudima nije bilo ništa sveto – ni ta država Jugoslavija, ni sugrađani, ni zakoni, ni pravda, ni civilizacija. Oni nemaju vrednosti. Nemaju skrupula.

Ali kada su rasturili Jugu, računali su da im ostaje Srbija. Kada rasture Srbiju, šta će im onda ostati?

Beograd ionako već razvaljuju i on sve manje liči na sebe. Sve su samo kulise bez sadržaja.

Istorija se briše na svakom koraku rušenjem starih zdanja, od Vračara do Dorćola, dok se menjaju imena ulica koja smo znali.

I opet me zdrav razum pita kako je to moguće?

Pa tako što su pre 35 godina rasturali ustavni poredak Jugoslavije, a sada ustavni poredak Srbije. Progonili su i maltretirali sugrađane drugih nacionalnosti, a sada progone sugrađane drugih stavova i uverenja.

Nekada su proglašavali opoziciju izdajnicima i stranim plaćenicima, a to rade i sada. Sejali su mržnju sa RTS-a, zvali tada Hrvate ustašama, dok sada nazivaju ustašama sve neistomišljenike, samo sa Pinka i Informera.

Ništa im nije sveto, sve je na prodaju. Ako nije naše, ako nije poslušno, neka propadne.

Neka propadne i Narodno pozorište, koje postoji skoro 160 godina, neka propadne filharmonija od 102 godine, BEMUS od 57 godina, takmičenje Muzičke omladine od 55 godina, BITEF od 59 godina…

Neka propadne zdravstvo, neka propadne pravosudni sistem.

Sve je to njima nevažno. Važna im je samo vlast.

„Posle mene potop“ – to je moto ovog režima.

Mislite o tome.

Autor je građanin i umetnik

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.