Pozivam režim da proglasi policijski čas: Novo pismo jednog profesora studentima

(Dez)informer je napao moje prošlo pismo u tekstu pod naslovom „Za ovu bolest nema leka! Blokaderski profesor: Isus je bio hipik, Crkvi oduzeti imovinu“. Činjenica da je brani (Dez)informer je najsnažniji dokaz da je SPC dotakla dno – i to dezinformacijom da sam rekao da Crkvi treba oduzeti imovinu. A ako nema leka za „blokadere“, pozivam režim da proglasi policijski čas – kao u vreme korona virusa – ali da ovaj put narod ustane i da završimo ovu agoniju koja se zove SNS.

Jer ovo što je režim sada uradio jeste za pobunu. Naime, vlast je Mrdićevim zakonima proglasila pravosudni čas – ućutkala je pravosuđe. To se čak ni ne krije, kada su pitali poslanika SNS-a Uglješu Mrdića zašto je predložio te zakone, u žaru diskusije kod Jovane Joksimović je priznao: „Zato što su krenuli sa hapšenjem ministara iz SNS-a. Zato što su hteli na kraju da uhapse predsednika Vučića“. I tako je on priznao u Nepomenikovo, svoje i ime svih poslanika vladajuće koalicije koji su glasali za Mrdićeve zakone da su počinili krivično delo ometanja pravde iz člana 336b Krivičnog zakonika. Zapamtite to – ako unište sve dokaze – na ovome sigurno padaju.

Istovremeno, novoizabrani predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov – poznatiji u javnosti kao profesor Palenta – je izjavio da se „pravosuđe otelo čak i od te izvršne i od političke vlasti“ i predložio razrešenje sudija koji se „javno deklarišu kao protivnici aktuelne vlasti“. E to je pravosudni čas – on glasi: „Doneli smo pravosudne zakone kako bi sebe zaštitili, a vi ne smete da izađete na ulice da protestujete protiv tih zakona.“

Pravosudni čas sprovodi i crkva kafkijanskim procesima protiv teologa Blagoja Pantelića i sveštenika Vukašina Milićevića, koji su isključeni iz crkve zbog kritike vlasti, a proces protiv episkopa Justina još uvek traje. I to nije prvi put, a SPC nije štedila ni sopstvenu akademsku zajednicu. Mnogo pre Jelene Kleut, prvi otkaz univerzitetskom profesoru zbog kritičkog mišljenja, uručila je SPC. Radilo se o profesoru Pravoslavno-bogoslovskog fakulteta Rodoljubu Kubatu koji je dobio otkaz 2020. zbog kritike nezakonitih intervencija SPC na tom fakultetu.

I to nas vraća ponovo na temu Crkve koju brani (Dez)informer. I pored sprege SPC sa mafijaškim režimom ne mislim da crkvi treba oduzeti imovinu. To mislim i pored činjenice da je Isus stvarno živeo kao hipik: da nikada nije bio u crkvi i da druga Božja zapovest kaže: „ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im služiti“ – a crkve prepune ikona. Podržavajući studentski predizborni program, napisao sam da treba da se ispita poreklo imovine onih koji su se „obogatili pod mantijama“.

Osim toga, ono što treba da se uradi jeste da se smanji obilno javno finansiranje SPC. Odavno crkve nisu središta znanja, nego su to univerziteti i naučni instituti. Zato bi građani trebali sami da odlučuju da li i u kojoj meri žele da se njihovim parama finansira Crkva. To može da se reguliše kao u Nemačkoj da se vernici izjasne da plaćaju deo poreza Crkvi – umesto da se iz budžeta uzima od svih građana. Crkva je ionako izuzeta od plaćanja poreza, a zaštićeni spomenici kulture će se i dalje održavati uz pomoć budžeta.

Bolje da se spasi neko dete kojem treba lek ili operacija nego da se finansira luksuz i izgradnja novih crkvi. A ne da se siluju urbanistički planovi protiv volje građana, kao što se to radi sa izgradnjom pravoslavnog hrama u Novom Sadu. I to u srcu novosadskog naselja Liman, na poslednjoj preostaloj zelenoj oazi tik uz ulaz u popularno kupalište Štrand. Na poslednjoj sednici Skupštine Novog Sada je, uprkos višemesečnim protestima, peticijama i jasno izraženom nezadovoljstvu stanara, usvojena odluka o izgradnji pravoslavnog hrama. Građani ističu da se radi o zoni nasipa i vodoizvorišta te je urbanističkim planom predviđena za sport i rekreaciju. Tamo su posadili 16 borova u znak sećanja na žrtve novosadske nadstrešnice i poručili da ne odustaju i da će braniti Liman. Međutim, kada dođu bageri da kopaju temelje, policija će silom terati građane, a pravosuđe će štititi bagere. E to je pravosudni čas.

Vi ste mnogo puta pokušavali da ubedite SPC da stane na vašu stranu. Zato ste više svojih skupova i organizovali na crkvene praznike – Sretenje, Vidovdan, Savindan – i sada je pred nama ponovo Sretenje u Kragujevcu. U verskom smislu, on simbolizuje susret starog sveta koji čeka da vidi spasitelja i novog sveta koji donosi spasenje, a građani u ovom trenutku vide spasenje u vama. U sekularnom smislu, obeležavamo godišnjicu Sretenjskog ustava. Podsetio bih da su taj Ustav doneli skupštinari izabrani na prvim izborima u Srbiji koje je u vreme Osmanlija – bez Ustava i zakona – raspisao tadašnji legitimni predstavnik naroda Miloš Obrenović kao vođa Drugog srpskog ustanka. Kao što su građani tada sledili svog kneza u ustanak, tako i vas građani slede na protestima. Srbija je danas zemlja bez Ustava i zakona, a Vi ste sa preko 400.000 potpisa potvrdili da ste jedini legitimni predstavnici naroda. Zato vi kao onomad Miloš Obrenović treba da raspišete izbore za skupštinu koja će doneti novi Ustav, a ne da čekate parlamentarne izbore u decembru 2027. koji će biti 100% pokradeni.

Basara se požalio da sam ga u prošlom pismu stavio u post scriptum, a kaže da je glavni problem mojih ideja o megazboru građana i građanskim izborima da je narod Srbije jedna velika enigma (citirajući Đinđića i Desanku Maksimović). Pritom podseća da je „zbor birača“ nefunkcionalna izmišljotina SFRJ, a ja ga podsećam da su narodni zborovi postojali vekovima u Srbiji kao jedini kakav-takav demokratski instrument odlučivanja. Basara sugeriše da ne znamo kako će narod glasati, ako mu i damo demokratsku moć, jer ne znamo ništa o njemu. Da je Basara pobliže pratio vaše aktivnosti, znao bi za radnu jedinicu „Student u svakom selu“, jednu od vaših najvrednijih inicijativa koja je obišla celu Srbiju i najbolje zna stanje na terenu. Uostalom, Đinđić je rekao i ovo: „Uspevaju samo nacije koje imaju pozitivan odnos prema stvarnosti. Samo brze, aktivne, optimistične nacije ostvaruju ciljeve.“ Ako zapadnemo u Basarinu depresiju, nema nam spasa.

Zato iskoristite priliku i najavite građanske izbore na Sretenje – ako su uspeli u uslovima autokratske vlasti Osmanlija, uspeće i danas. Presedan postoji, a ne želimo da se presedan iz Valjeva više ikada ponovi.

Autor je univerzitetski profesor i stručnjak za tranzicionu pravdu (ime i prezime poznato redakciji)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.