Pozorište za muzej i arhiv kao kusur

Kako današnji vlastodršci reaguju na ovo aristotelovsko pravilo, ispisujući dramu koju nazivamo svakodnevicom? Ignorantski. Evo jednog od poslednjih primera, tzv. konkurs za direktore beogradskih ustanova kulture. Naime, moguće je da kvalitetan direktor nekog gradskog teatra, centra za kulturu, muzeja ili arhiva, postigne određen uspeh, ali nije verovatno da je tim svojim zalaganjem zaslužio novi mandat ukoliko ne duva u istu tikvu sa partijom kojoj je, po sistemu kvota, pripala nazočna institucija. Kvota, kao sveta krava aktuelnog stepena razvoja srpske demokratije, ne sme da bude ugrožena, ali ako se baš ispostavi da dotični remetilački faktor, tj. uspešni direktor, neće da promeni tikvu za duvanje, iliti, daleko bilo, ne želi da duva uopšte, onda sledi razmena dobara, naravno u okviru gore pomenute kvote (u daljem tekstu „sveta krava“). Da pojasnimo: ako vaša sveta krava zahvaljujući podršci birača meri od jednog celog 0.33 (33 odsto) to znači da vam od 15 institucija kulture sleduje pet prosečnih. E, sad nastupa viša matematika. Šta je prosečna vrednost institucije? Nemaju isti koeficijent Atelje i „Duško Radović“. Ili Beogradsko dramsko i „Buha“. A tek gde su Centri za kulturu u Mladenovcu i Lazarevcu…

U trenutku razmene se posebno vodi računa o ovom Pitagorinom pravilu u Aristotelovom zabranu. Biranim rečima vodi se skoro dramski dijalog. Na primer, prvi koalicioni partner započinje hipotetičku razmenu rečima: „Dam ti Atelje za Duška i Belef“. Drugi odgovara: „Ostao si mi kratak za malo, ali ako mi daš Zavod za Likovni centar, onda smo kvit i ti i onaj tvoj što si ga preko vaših novina izvikao da valja, iako je sedam od 16 sindikata protiv njega“. U to iz budžaka mali perspektivni ćata progovara: „Šefe, šefe, ako to uradimo onda oni prelaze kvotu (svetu kravu, p.a.)!“ Šef se češka po temenu tražeći spasonosno rešenje, kad treći član koalicije grunu: „Da ti dam ja moj Dom omladine, ali ti ove tvoje da izmoliš da našima vrate zemunsku bolnicu“.

E, tu grunu alarm! Niko od prisutnih ne zna koeficijente kojima se množe zdravstvene u odnosu na kulturne ustanove. A to može da naruši i svete krave na republičkom nivou? Panika u redovima koalicije, zove se i Bil Gejts u pomoć, puca superkompjuter u Institutu za fiziku (on pripada četvrtom članu koalicije, koji za uslugu traži dva predsednika upravnog odbora i režiju u Zvezdari za sponzorovog pašenoga), kad eto ga stiže spasonosni kompromis: „Dam ti Lazarevac za Mladenovac i šlus!“ Rukuju se četri oka u glavi, otvara se šampanjac, kad ti se gore pomenuti dokoni ćata drznu da opomene: „Ali šefe, pa ovaj naš živi u Mladenovcu“. Namršti se šef povodom ničim izazvanog konformističkog ispada, pa se brecnu na junošu: „Nek putuje, dobiće i putne troškove, plus dnevnice! To mu je isto k’o da je Narodni poslanik“.