Precizni okvir trošenja

Budžetski deficit tako je nešto veći od ranije najavljivanog i iznosi 49,6 milijardi, ali ne premašuje 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda što je, inače, okvir koji je preporučio MMF. Manjak u državnoj kasi kao i otplata duga prema inostranstvu koji premašuje 42 milijarde dinara, biće kompenzovani prihodima od privatizacije (računa se i na novac od prodaje NIS-a) od oko 50 milijardi, zatim zaduživanjem u zemlji i inostranstvu (oko 20 milijardi) kao i trošenjem državnih depozita (22,1 milijarda).

„Predlogom većina korisnika nije zadovoljna. To je dobar znak, jer ukazuje na to da je rečo restriktivnom budžetu“, tvrdi ministarka finansija. Na prvi pogled cilj je ostvaren. Ali, problem je u tome što 70 odsto tog budžeta čine penzije, plate kao i izdvajanja za socijalna davanja, a sve to usmereno je ka građanima, odnosno ka potrošnji. Doduše, retko ko će sebi moći da priušti rasipničko ponašanje jer se penzije „zamrzavaju“, dok će plate u javnom sektoru biti usklađivane sa kretanjem inflacije. Restrikcije se, međutim, ne odnose na državne činovnike kojima je galantno poklonjeno dodatnih 152,7 miliona dinara. Zabrinjava i podatak da su ministarstva za infrastrukturu i NIP ostala „kratkih rukava“ što navodi na zaključak da će se neki, do juče važni infrastrukturni projekti, selektivno realizovati. Jedino se Koridor 10 ne dovodi u pitanje.

Kako god, budžet je dobio zeleno svetlo Vlade, a to je dovoljno da Bord direktora MMF-a koji zaseda 19. decembra odobri Srbiji novi aranžman od 520 miliona dolara. Kako će ovaj dokument proći kod poslanika srpskog parlamenta znaćemo većkrajem ove sedmice. Sudeći prema izjavama predstavnika opozicije oni neće glasati za usvajanje dok iz Saveza vojvođanskih Mađara poručuju da će svoj glas „za“ dati samo ukoliko bude ispunjen njihov zahtev da Vojvodini pripadne 67 milijardi dinara budžetskog kolača. Da li će prevladati razum ili stranački interesi javnost u Srbiji uskoro će saznati. Privremeno finansiranje, bar zasad, niko ne pominje.