Predsedničke abolicije su protivustavne: Novo anonimno pismo jednog profesora studentima u blokadi

Te prve abolicije je najavio dva dana ranije, baš kada su u noći između 27. i 28. januara, četiri batinaša su izašla iz prostorija SNS-a i bejzbol palicama napali studentkinju Anu V. iz Sarajeva, koja studira medicinu u Novom Sadu, i polomili joj vilicu. Batinaši su tada uhapšeni i određen im je pritvor.
Posle tri i po meseca, Nepomenik objavljuje na Instagramu „Sloboda junacima!“ uz njihova puna imena i prezimena te poruku „Zatvor blokaderskim teroristima!“. Nakon toga su njih trojica pušteni iz pritvora, a četvrtom je određen kućni pritvor.

Međutim, Nepomenik i dalje nije bio zadovoljan jer se radi o njegovim stranačkim aktivistima kojima prete zatvorske kazne. Rešio je da nazove sudiju koja vodi ovaj predmet, a razgovor je tekao otprilike ovako:

AV: Halo, dobar dan.

Sudija: Dobar dan.

AV: Ovde predsednik.

Sudija: Koji predsednik?

AV: Predsednik Srbije.

Sudija: A izvinite nisam Vam prepoznala glas. Recite.

AV: Imam jednu molbu.

Sudija: Ne znam kako Vam ja mogu pomoći, ali recite.

AV: Uzmite olovku i papir.

Sudija: Dobro i šta sad?

AV: Zapišite ova četiri imena…

Sudija: Čekajte, morate prvo da mi kažete o čemu se radi.

AV: U redu, radi se o četvorici momaka – junaka koji su odbranili ovu zemlju od terorista.

Sudija: Kako to znate?

AV: Ja sve znam, BIA me izveštava. To su sve teroristi iz Hrvatske tj. ustaše i jedna teroristkinja iz Sarajeva, a ova četvorica momaka – junaka su običnim palicama nasrnuli na teroriste naoružane puškama i bombama pre nego što je počelo pucanje i eksplozije. Verovali ili ne, uspeli su da ih savladaju.

Sudija: Svaka čast, ali i dalje ne razumem kako Vam ja mogu pomoći?

AV: Zanima me, da imate takav predmet u kojem bi tužilaštvo krivično gonilo te momke, biste li ih oslobodili?

Sudija: Teško mi je reći, ali verovatno bih ako bi se radilo o nužnoj odbrani.

AV: Upravo to. Oni su odbranili Srbiju od terorističkog napada!

Sudija: Dobro, ali ja i dalje ne razumem kako Vam mogu pomoći?

AV: Čuo sam da imate sjajnu decu. Odlični đaci. Ne bih želeo da im se nešto desi.

Sudija: Kako to mislite?

AV: Pa ovi teroristi da im nešto ne učine.

Sudija: Ne znam o čemu govorite, ali pređite na stvar. Kako Vam mogu pomoći?

AV: Pa oslobodite ih.

Sudija: Koga?

AV: Pa teroriste, izvinite, hoću reći, ove dobre momke – junake.

Sudija: Izvinite, gospodine predsedniče, ako se ne varam Vi ste pravnik, je li tako?

AV: Jesam, završio sam Pravni fakultet u Beogradu. Sve same desetke…

Sudija: E pa da li onda znate šta znači nezavisnost sudstva?

AV: Vi sada cepidlačite sa nekim propisima, a ja Vam govorim da treba da spašavamo Srbiju od…

Sudija: (spustila slušalicu)

Naravno, ovaj izmišljeni razgovor pokazuje kako bi postupila sudija sa integritetom. Neki popuštaju pod ovakvim pritiscima i puštaju nasilnike iz pritvora ili ih oslobađaju. Ipak, kada bi procurila snimka jednog takvog razgovora, takva sudska odluka bi pala kao kruška.

Međutim, kada Nepomenik, umesto ovakvog jednog nezgodnog telefonskog razgovora sa sudijom, napiše isto na papir i naslovi ga „Pomilovanje“ – tada sud smesta obustavlja postupak, kao što je to učinio Osnovni sud u Novom Sadu. Batinaši su slobodni. Ne samo da se više ne vodi krivični postupak protiv njih, nego mogu da se hvale titulom junaka koju im je predsednik lično dodelio! A studentkinja medicine Ana V, kojoj su ti batinaši polomili vilicu, je time indirektno označena teroristkinjom i ima sreću da nije u zatvoru ili kućnom pritvoru.

Jer upravo to se desilo Luki Mihajloviću, studentu FTN-a kojem je policija slomila gornju vilicu, nos, jagodičnu kost i nanela druge povrede, a koji je označen kao terorista. Određen mu je pritvor, lečio se u bolnici vezan lisicama za krevet dok nije prebačen u kućni pritvor, gde čeka suđenje.

A onda je Nepomenik najavio još jednu aboliciju – za devojku koja se tereti za pokušaj ubistva! Ona je namerno autom udarila studentkinju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu na protestu 24. januara na Novom Beogradu i nanela joj povrede opasne po život. Dakako, građani se sa time ne mire, protestuju i blokiraju. Međutim, Nepomenik će na to reagovati u svom stilu: „A sada vam smetaju pomilovanja četvorice junaka i jedne devojke, a nije vam smetalo kada sam pomilovao vaših 13 blokadera?“.

Da li ovakva pomilovanja definitivno zatvaraju put do pravde ili se može još nešto uraditi? Može, napadnute studentkinje treba da podnesu ustavnu žalbu protiv ovih „pomilovanja“ Ustavnom sudu. Navešću pet razloga zašto su „pomilovanja“ kojima se daje oslobođenje od krivičnog gonjenja nasilnicima protivustavna.

Kao prvo, to što je uradio predsednik uopšte nisu pomilovanja nego „oslobođenja od krivičnog gonjenja“ (abolicije) koje su u Zakonu o pomilovanju veštački nazvana „pomilovanjima“. Sutra može neko da stavi u zakon da je pomilovanje i praštanje duga državi pa da i to predsednik može sam da uradi. Međutim, bez obzira šta piše u zakonu, to bi bilo protivno njegovim nadležnostima iz člana 112. Ustava.

Kao drugo, ne može se pomilovati nevino lice jer za sva neosuđivana lica vredi pretpostavka nevinosti. Kada je Nepomenik u januaru pomilovao 13 lica koja su učestvovala na protestima od krivičnog gonjenja, neki su odbili taj „akt milosti“ upravo zato što žele da dokažu svoju nevinost. Zbog toga su pomilovanja lica koja još nisu osuđena protivna članu 34. stavu 3. Ustava prema kojem se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda.

Kao treće, pomilovanja lica protiv kojih se vodi krivični postupak onemogućavaju institucije da rade svoj posao, čime se krši princip vladavine prava iz člana 3. Ustava. Vi se borite za institucije čiji se rad ovakvim „pomilovanjima“ direktno opstruiše. Drugo je kada je neko pomilovan nakon što je pravosnažno osuđen – tada su institucije odradile svoj posao prema Ustavu i zakonu, a onda predsednik može da deluje u okviru svojih nadležnosti.

Kao četvrto, ovakve abolicije su čisto mešanje izvršne vlasti u rad sudske vlasti čime se krši trodeoba vlasti iz člana 4. Ustava. Tamo jasno piše: „Sudska vlast je nezavisna.“ To svaki student prava zna – i onaj koji nema nijednu desetku u indeksu.

Kao peto, abolicijama nasilnika se krše pozitivne obaveze vlasti da provodi efikasne istrage povrede fizičkog i psihičkog integriteta žrtava iz člana 25. Ustava i člana 3. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava. Ovaj peti je najvažniji jer otvara mogućnost žrtvama da se obrate ne samo Ustavnom sudu, u kojem sede režimske sudije poput „profesora Palente“, nego i Sudu u Strazburu.

Dakle, treba podneti zahtev za ocenu ustavnosti Zakona o pomilovanju i reagovati na ova protivustavna pomilovanja žalbama Ustavnom sudu, a onda i u Strazburu. To nije važno samo zbog slučajeva ovih studentkinja, nego i zbog Luke Mihajlovića i drugih sadašnjih i budućih žrtava režima. Jer Nepomenik ima punu ladicu protivustavnih pomilovanja za čitavu „palentu“ krivičnih dela – od onih nasilnih do korupcije. U stvari, sva su nasilna jer – naučili smo lekciju – da korupcija ubija. A žrtve smo svi mi!

Autor je univerzitetski profesor i stručnjak za tranzicionu pravdu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.