Foto: V. Radovanović/Danas,,Obrazovni filistar jedan je od omiljenih Ničeovih termina… Filistar je čovek ograničenog duha, skučenih i škrtih osećanja, neumorni tragalac za sitnim interesom, šićardžija, sve su to odlike direktno suprotstavljene obrazovanju. Međutim, kada se domogne obrazovanosti, filistar gleda isključivo kako da je što bolje iskoristi, kako da što bolje naplati i da što bolje zaradi. Učiniće sve što je u njegovoj moći, štaviše, podesiće i konfiguracije umetnosti i naučne rezultate kako god je neophodno, samo da dođe do što većeg materijalnog uspeha. Podilaziće ukusima publike, loviće komercijalni efekat, upustiće se, odlučno i samosvesno, u jednu vrstu prostitucije u stvarima duha… njemu nasuprot stoji heroj.“ (Dragan Prole, „Ničeovi trubaduri“)
Na osnovu samo jednog pitanja koje sam postavio: ,,U ime kog Aleksandra se oglašavate da vređate?“ dobio sam nedvosmislen odgovor. Naime, mom advokatu javio se advokat g. Kavčića i saopštio da on ne stoji iza tog teksta. To sam prihvatio i razumeo. Iza napada stoji drugi Aleksandar koji je napad započeo sa laži ,,da je Albijanić promenio pedeset političkih partija“. I nastavio „da Srđan Milivojević i Miloljub Albijanić nisu dobri ljudi“.
Predsednik je „dobro“ informisan pa me čudi da je izgovorio tako sočnu laž jer sam bio član dve političke partije G17 plus i Zdrave Srbije. Ovim činom predsednik je „ćacima“ i lojalistima dao zeleno svetlo da mogu slobodno i beskrupulozno da me napadaju i lažu. Žao mi je, što je na neki način, „upotrebio“ istoričara da u ime SNS-a piše već izrečene „konstrukcije“ od strane njegovog kuma na konferenciji za štampu iz prostorija SNS-a 2009. godine.
Te rečenice su u uglednom listu Danas ponovo reciklirane. I tada, kao i sada se tvrdi da je Albijanić ,,nastavnik matematike iz Kosjerića“, što je netačno. Miloljub Albijanić je rodom iz Tometinog Polja, opština Požega.
Istoričar nastavlja: „On u Zavod nije došao kao doktor nauka i profesor univerziteta, kako se rado predstavlja, on je s tim zvanjima i titulama izašao iz Zavoda, koji posle njegove dvostruke uprave nije više imao ni novca, ni nastavnih sredstava, čak ni u svom naslovu. Ali gospodin Albijanić je imao zvanja, knjigu doktorata koju je sam sebi štampao o trošku države, i ugled u društvu, nesrazmerno veći u odnosu na vreme pre učlanjenja u stranku i dolaska u veliki grad.“ Sve navedeno od uvaženog istoričara, može se proveriti u APR-u, kao finasijski izveštaji koji su dostupni javnosti. Dakle, istoričar ne koristi činjenice več neistine.
Na predaji dužnosti 1. marta 2013. godine na štednji u bankama Zavod za udžbenike je imao 22,5 miliona evra, plus 10 miliona na račun dobiti uplaćeno je u budžet Vlade Republike Srbije, a deo dobiti je isplaćivan zaposlenima prema odluci Upravnog odbora. Od istoričara nisam očekivao lažni životopis, već istinite činjenice.
Njegova zatrovanost kumom je više nego očigledna a mig predsednika je dobrodošao da može da se neograničeno laže bez ikakvih konsekvenci i posledica. Zaboravio je istoričar na direktore pre mene i posle mene. Ali kaže „nije došao sa doktoratom…“, i kaže da je knjiga štampana o trošku države. Knjiga „Intelektualni kapital“, štampana je u Službenom glasniku i tiraž je rasprodat, a honorar nije uzet, što se takođe može proveriti. Možda je ostao neki primerak pa bi istoričar mogao da ga pogleda.
Ali istoričar je zaboravio da napiše celu istinu. U Zavodu za udžbenike Upravni odbor doneo je odluku kojom se veliki broj zaposlenih dodatno školovao o trošku Zavoda za udžbenike, pa je sve zajedno njih uvredio. Kako sam lično motivisan da doktoriram (gle čuda, dva puta!) i otkud se pojavila takva motivacija? Sasvim otvoreno ću vam saopštiti.
Kao direktor Zavoda za udžbenike imao sam komunikaciju sa intelektualnom elitom u Srbiji: akademici, profesori, pisci, koji su na neki način svojim primerom uticali da sazri u meni misao da pođem njihovim putem.
Zaboravio je istoričar da je za vreme Vlade Vojislava Koštunice promenjen zakon o visokom obrazovanju i da se nakon mastera upisuju trogodišnje doktorske studije, a da više nema magistrature. Pa sam morao da polažem ispite i idem ,,putem kojim se ređe ide“.
Neistinu je izgovorio istoričar da sam krivac za zbirke zadataka Venea Bogoslavova, jer su za vreme mog direktorskog mandata one pažljivo pregledane, i sve uočene greške je ispravio i korigovao prof. dr Dobrilo Tošić za sve četiri knjige. Nakon toga je tiraž u prodaji povećan! I kakve veze imaju Matematika 6 i Matematika 7, za osnovnu školu sa Veneovim zbirkama za srednju školu? Zaboravio je istoričar da su u Zavodu bila dva demokratski orijentisana direktora: Vava Petković i Miloljub Albijanić.
Na sastancima (Kolegijuma, Upravnog odbora, sastancima sa zaposlenima) bilo je diskusije. Zaboravio je istoričar da navede poslovanje svoga kuma i poslovanje trojice direktora posle mene. A postavlja se jednostavno pitanje: Gde je 22,5 miliona evra koje je prilikom primopredaje ostalo na štednji u bankama 1. marta 2013. godine? Gde su pare? I ko je bio direktor? Da nisu slučajno članovi SNS-a i prijatelji kuće? Istina mnogo boli, motiv mi je jasan.
Nećete me umiriti! Podržavam studente sa jasnim zahtevom da institucije rade svoj posao. A to znači da se utvrde činjenice a ne da se ,,sluša“ naredba predsednika. Gde su ministar finansija i predsednik Vlade nestali? Zašto se predsednik Republike, čija to nije nadležnost, bavi maloprodajnim cenama u prodavnicama? A da za te aktivnosti nije slučajno nadležna Agencija za zaštitu konkurencije? Što se time ne bavi? Možda zbog monopola za određene vrste proizvoda (npr. kafe) kojim su omogućili strancima ogroman profit.
Prethodna vlast (SNS-a) došla je na talasu agitacije za promenu Zakona o javnim nabavkama jer su postojeću vlast napadali sa izgovorom da nije dovoljno tri ponude za izbor i da se tu nalazi mogućnost korupcije. Sada na sceni imamo situaciju da je većina ugovora tajni dokument a da za većinu javnih nabavki imamo jednog ponuđača.
Da time nije možda otvorena ogromna mogućnost za korupciju? Postavljam pitanje zašto je Nadzorni odbor Zavoda za udžbenike (direktor SNS) proglasio tajnim ugovor između Zavoda i Fondacije „Alek Kavčić“? Za vreme mog mandata nije postojao nijedan tajni ugovor i sve javne nabavke nalazile su se na portalu javnih nabavki. Društvo je sazrelo za promenu! Gotovo je! Svima je jasno, nervoza je velika, strah je zamenio mesta, laži više ne pomažu, ljudi znaju istinu.
DRUGI DEO ODGOVORA OBJAVLJUJEMO NAREDNIH DANA
Autor je narodni poslanik, bivši direktor Zavoda za udžbenike
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
