Preti li nam grip?

Svuda u svetu su hladni meseci povezani sa pojavom gripa, a epidemijski talas obično traje desetak nedelja. Kod nas taj period učestalog obolevanja najčešće počinje oko Nove godine, ali ove sezone može da usledi i nekoliko nedelja ranije.

Japanci su se još polovinom oktobra suočili sa epidemijom gripa, mada je obično očekuju krajem novembra, mesec dana pre nego mi na Balkanu. Kada epidemijski talas porani, ukazuje na veću potentnost virusa i, sledstveno, na teže posledice. Jedan drugi okvirni predskazatelj šta nas očekuje je sezona gripa na južnoj hemisferi. Ona je u Australiji upravo završena, kao druga po težini za poslednjih 10 godina.

Međutim, osnovu zabrinutosti na koju ukazuje BBC predstavljaju promene jedne od tri vrste virusa sadržane u ovogodišnjoj vakcini (izostavljena je četvrta vrsta, označena kao podtip B/Yamagata, jer je prestala da postoji od marta 2020). Virusi gripa se stalno menjaju i to je važan razlog što smo osuđeni da se sa njima iznova suočavamo.

Ni sedam tačkastih mutacija uočenih letos na površini virusa ne bi same po sebi izazvale iznenađenje, da nisu smeštene u delu bodljastih izbočina H koji brine molekulske biologe i da nisu povezane sa strmijim porastom obolevanja od gripa nego što se očekuje u ovo doba jeseni u Velikoj Britaniji. Amerikanci se do skora nisu uzbuđivali, jer ih je prošle godine malo žešće pogodila sezona gripa, a retko dva takva intenzivna udara slede jedan za drugim. Sada su ipak oprezniji u prognoziranju.

Promene su nastale u podtipu A/H3 virusa gripa koji dovodi do teže kliničke slike od podtipa označenog kao A/H1. Razlika je naročito izražena kod starijih osoba i u vezi je sa tzv. prvobitnim antigenskim grehom. Prvi susret sa virusom gripa je kao prva ljubav – nikada se ne zaboravlja. Kadgod čovek dođe u kontakt sa nekim sojem virusa gripa, osveže mu se sećanja (čitaj, antitela) na taj prvobitni susret. Podtip A/H3 se pojavio 1968. godine, tako da ga je malo koja osoba danas stara 60-ak ili više godina dočekala kao netaknuta mlada. A/H3 teško prašta to neverstvo.

Svake godine virusom gripa zarazi se između pet i 20 odsto građana, a pravi klinički ispoljen grip se preleži 5-6 puta u životu, češće u toku detinjstva, a najteže ga podnose stari ljudi, pa zatim odojčad i mala deca. Njima preti najveća opasnost od upale pluća i drugih komplikacija.

Rešenje je u opštim merama prevencije, ali i u vakcinaciji. Kada je reč o gripu, vakcinalna zaštita nije idealna. Ona dostiže 60 odsto kada se sojevi sadržani u vakcini podudare sa sojevima koji kruže u populaciji. Ako se potpuno omane, što se dešava u pandemijama, razlika između vakcinisanih i nevakcinisanih osoba u pogledu preživljavanja bude zaista mala. Bez obzira na to, vakcina ostaje naše najjače raspoloživo oružje.

Svetska zdravstvena organizacija uvek krajem februara bira tipove virusa koji će biti uključeni u vakcinu, a na osnovu iskustva na južnoj hemisferi, gde se sezona gripa tada privodi kraju. Korekcije su moguće do aprila. Duže ne može da se čeka, jer je za proizvodnju vakcina na pilećem embrionu, kao najčešće upražnjavanoj tehnici, potrebno 4-5 meseci.

Mi još uvek nismo sigurni koji će sojevi virusa gripa dominirati narednih meseci. Ako prevlada ovaj o kome je reč, vakcina će pružati delimičnu zaštitu i protiv njega. Ne sme se, međutim, gubiti iz vida da vakcina sadrži tri komponente – određene varijante podtipova A/H1, A/H3 i B/Victoria. U toku zime obično budu zastupljena sva tri podtipa, svaki sa različitim varijantama i sojevima.

Vodilo se računa da ne bude odabran isti A/H3 soj za sve vakcine. Klasična vakcina pripremljena na pilećem embrionu sadrži soj potekao iz Hrvatske 2023, a vakcine zasnovane na ćelijskoj kulturi, nukleinskim kiselinama i rekombinantnog porekla – soj izolovan u Vašingtonu iste godine. Za pravljenje ovih alternativnih vakcina dovoljan je kraći rok, pa je postojala mogućnost da po sastavu budu sličnije očekivanim cirkulišućim sojevima. Nama to nije važno, jer raspolažemo samo vakcinama poteklim iz pilećeg embriona.

Ako poruku treba sažeti u jednoj rečenici, ona glasi da ne treba paničiti, da dolazeća sezona gripa može da dovede do većeg obolevanja i umiranja, ali ne i da drastično odstupi od sličnih nepandemijskih sezona i da nam preostaje da se ponašamo razumno, što znači da preduzimamo opšte mere zaštite, kao što su izbegavanje rizičnih situacija i pranje ruku, a da, uz to, zavrnemo rukav i vakcinišemo se, posebno ako smo stari 65 ili više godina, ako smo šećeraši ili gojazni, ako imamo hronične bolesti ili smo na terapiji koja potiskuje delovanje imunskog sistema, a, treba li reći, ta poruka odnosi se i na trudnice.

Autor je profesor Medicinskog fakulteta u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.