Priča o dve Dijane: Novo pismo jednog profesora studentima

Ako pogledate spot ove pesme, koju potpisuje reper Noize MC, on počinje TV snimkom sovjetske državne televizije koja u momentu avgustovskog puča 1991. u raspadajućem SSSR-u ceo dan emituje „Labudovo jezero“. To nije bilo prvi put da su Rusi ceo dan gledali balet o princezi Odeti koju je čarobnjak Rotbart pretvorio u labuda. U momentima velikih političkih kriza – kada su 1980-ih umirale sovjetske vođe jedan za drugim: Leonid Brežnjev, Jurij Andropov i Konstantin Černenko – umesto vesti o smrti na ruskoj državnoj televiziji bi se prikazivalo „Labudovo jezero“ na repeat.

Najprovokativniji deo pesme koju je ova devojka – Dijana Loginova – pevala na ulicama Sankt Peterburga se nalazi u stihu koji kaže „Ja hoću gledati balet! Neka labudovi zaplešu!“. I tako Dijanin krimen leži u metafori stiha koji implicitno zaziva pad Putinovog autokratskog režima uz melodiju Čajkovskog. Dakle, ova i par sličnih pesama koje je Dijana otpevala sa članovima benda na ulicama Sankt Peterburga uopšte ne pominju Putina. Ne pominje se ni kao „nepomenik“, ali metafore u pesmama su bile dovoljne za hapšenje tinejdžerke Dijane, njeno javno izvođenje pred sud u lisicama i osudu na zatvorsku kaznu.

Vratimo se u Beograd, gde već nedelju dana ispred institucije koja bi trebala da predstavlja građane Srbije sedi jedna druga Dijana. Ona je Dijana Hrka, majka koja štrajka glađu zbog mrtvog sina – jedne od žrtava korupcije koja je zahvatila institucije Srbije. Ona je 1. novembra, na komemorativnom skupu povodom godišnjice pada nadstrešnice u Novom Sadu, od vas preuzela štafetu borbe „protiv mašinerije“. Dijana je pred više od 110 hiljada učesnika tog skupa, najvećeg u istoriji Novog Sada, sama preuzela inicijativu da ispuni vašu završnu poruku sa tog skupa: „Vidimo se sutra i svakog drugog dana, dok ne bude pravda!“.

Beton koji je ubio šesnaestoro ljudi, uključujući i njenog sina, sazidan je od istog materijala od kojeg je sačinjena i laž o biračkom spisku, i medijski mrak, i kupovina glasova. To je isti korumpirani sistem nad kojim se – zahvaljujući pre svega vašoj požrtvovanosti – nazirala pobeda do Vidovdana, ali režim je onda ipak uspeo da dovede situaciju u pat poziciju.

Dijana Hrka sada herojski izvlači Srbiju iz te pat pozicije. Ona je učinila upravo ono što sam sugerisao u prošlom pismu, a to je da se režimu postave jasni ultimatumi i da se uspostavi vođstvo koje će delovati operativno i imati građanski legitimitet. Dijana Hrka je preuzela to vođstvo na protestima i postavila je tri ultimatuma: prvo, da se utvrdi odgovornost za smrt njenog sina i ostalih žrtava; drugo, da se na slobodu puste svi uhapšeni studenti; i treće, da se raspišu vanredni parlamentarni izbori. Ovaj treći ultimatum je najvažniji jer on rešava stvar – ako se izbori raspišu i dođe do smene vlasti, ispuniće se i prva dva zahteva.

Međutim, Dijanini ultimatumi zahtevaju brzu reakciju. Ona štrajka glađu, a to može ozbiljno da naruši njeno zdravlje. To ne smemo nikako da dozvolimo. Vaša dužnost, naša zajednička dužnost, jeste da stanemo uz Dijanu bez rezerve. Ona je okružena velikom podrškom građana i vas, studenata, a preko puta nje, u ciničnom performansu, boravi plaćeničko šatorsko naselje Ćacilend.

Taj prizor je savršena metafora današnje Srbije: sa jedne strane ograde se nalazi autentični bol i borba za pravdu, a sa druge strane plaćeni cinizam i buka sa zvučnika kojima se pokušava zaglušiti istina. Ne smemo dozvoliti da njen glas bude zaglušen. Njen štrajk glađu je moralni teret na savesti čitavog društva. Ako se njoj nešto desi, svi ćemo da budemo odgovorni.

Zato učinite korak više i pokažite joj apsolutnu bezrezervnu podršku. Pitate se kako?

Moj predlog je da njeno ime stavite na prvo mesto vaše studentske liste. Ona to ne traži, nju politika ne interesuje, ali ako to učinite, to će osnažiti legitimitet vaše liste. Većina građana uopšte ne zna kako se zovu ljudi koji ih predstavljaju u Skupštini, ali svi znaju ko je Dijana Hrka.

Nepomenik protiv Dijane na čelu vaše liste nema nikakve šanse na izborima, čak ni u nameštenim uslovima. To ne znači da će ona biti premijer ili predsednik, ako to ne želi. Međutim, ona je nedvojbeno postala lice koja momentalno ima najveću podršku građana. I zato vi kao društvena grupa koja već mesecima ima najveću podršku građana sa Dijanom činite pobednički tim. Zato stavite Dijanu na prvo mesto i objavite da je ona vođa studentske liste.

Ako je Milo Lompar na toj listi, njega prvog izbacite i stavite Dijanu. Naime, ako Lompar nema moralni problem sa time da promoviše „Crnu bajku“ Radovana Karadžića, može i da nastavi sa time i organizuje izložbu Hitlerovih akvarela, ali što dalje od politike. Uostalom, i njegov kontroverzni govor na Vidovdan, u kojem je rekao da „podviga ima različitih i mirnodopskih i ratnih“, je podelio građane. Pokazali ste na putu do komemoracije u Novom Sadu da su slika nove ujedinjene Srbije studenti Sava i Nadija iz Novog Pazara, a nikakve crne bajke o svetim srpskim zemljama i ratovima.

Ako bi Dijana Hrka odbila predlog da ju stavite na listu, onda nazovite listu po njoj. Nazovite ju „Dijana Hrka i studentska lista“ ili tako nekako. Jer ako Nepomenik može da stavlja svoje ime na izborne liste na parlamentarnim i lokalnim izborima na kojima uopšte nije kandidat, zašto ne bi i Dijanino ime bilo na vašoj listi. Ponavljam, njeno ime sa vama je u ovom trenutku apsolutna garancija pobede.

Međutim, sada je glavno pitanje: Šta ako Nepomenik neće da raspiše izbore, a znamo da neće? Pustiti Dijanu Hrku da si uništi zdravlje ili umre? Dijanina velika žrtva i skupovi sa desetinama hiljada građana ispred Skupštine moraju da dovedu do nekog rezultata. Sada je krajnje vreme za ono o čemu sam pisao poslednjih meseci – sakupite zborove građana i raspišite građanske izbore. Time ćete vi Dijani ispuniti treći, ujedno i ključni, zahtev u kom leži rešenje svih zahteva, kada Nepomenik to neće da uradi.

Jer ako rezultat izostane, to će da bude veliko razočarenje za sve – narod će pasti u apatiju, a mnogi među vama će gledati prvu priliku da napusti Srbiju. Upravo to se desilo Rusiji, gde je Putin uterao narodu strah u kosti i ubio proteste. Broj ljudi koji su se iselili iz Rusije otkad je Putin na vlasti se broje se u milionima, a njima će uskoro sigurno pridružiti i Dijana Loginova.

Podsetio bih da se i Dijana Hrka na neko vreme sklonila u inostranstvo kada je shvatila da joj je bezbednost u Srbiji ugrožena, ali je ipak skupila hrabrost i vratila se.

Zato iskažite iskrenu solidarnost sa Dijanom – i sa majkom Dijanom i sa studentkinjom Dijanom. Neka se ulicama ore pesme slobode, ali sa konkretnim ciljem. Oba režima, i onaj u Moskvi i ovaj u Beogradu, panično se plaše simbola. Plaše se ironije. Plaše se mladosti koja se ne plaši. Plaše se majki čiju su decu ubili. Jer kada se duh slobode probudi u jednoj pesmi, u jednom performansu, ili u jednoj blokadi, njega je nemoguće vratiti u flašu.

A kada autokratski režim jednom padne, prljavu režimsku propagandu i rijalitije ćemo da zamenimo „Labudovim jezerom“.

Neka labudovi zaplešu na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom!

Autor je univerzitetski profesor i stručnjak za tranzicionu pravdu (ime i prezime poznato redakciji)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.