Marš miliona maski: Novo pismo jednog profesora studentima u blokadi

Na moje poslednje pismo je ponovo reagovao Vladimir Đukanović, poslanik i član Predsedništva SNS-a, člankom objavljenom u Politici 29. septembra pod naslovom „Podsticaj na kukavičluk“. On očigledno hoće da polemiše sa mnom, premda sam u prošlom pismu napisao da on „ne zavređuje bilo kakav dalji odgovor od mene“.

Sada mu poručujem da je samo jedna Kukavica u Srbiji: Kukavica koja neće da raspiše izbore, Kukavica koja cenzuriše decu u dečijem programu RTS-a, Kukavica koja celu deceniju nije učestvovala u TV duelu, Kukavica koja kupuje medije jer se plaši javne kritike, Kukavica koja šalje policiju i huligane na građane, Kukavica koja se ne pojavljuje na javnim skupovima osim onih na kojima je plaćena publika, Kukavica koja stalno kuka da neko pokušava da ga ubije,

Kukavica koja drži plaćenike u šatorima Ćacilenda kao „živi štit“… Kukavica sa velikim K.

Interesantno da je uz pomenuti članak uredništvo Politike stavilo fotografiju sa demonstracija „Marš milion maski“ pokreta Anonimus, a to je upravo tema o kojoj sam i želeo da vam pišem, a sada imam i povod za to.

„Marš miliona maski“, poznat i kao Operacija „Vendetta“ (Osveta) jedan je godišnji protest koji se globalno održava 5. novembra. Pokret Anonimus je decentralizovana grupa koja je evoluirala od korisnika internet foruma do snage političkog aktivizma. Nosili su je aktivisti pokreta „Occupy Wall Street“ 2011. godine, demonstranti tokom Arapskog proleća u Egiptu, kao i učesnici protesta u Hong Kongu, Indiji, Filipinima i drugim zemljama, boreći se protiv cenzure, korupcije i autoritarnih režima.

Lokalni motivi za učešće su varirali, ali pokret je uvek bio ujedinjen oko nekoliko ključnih ideoloških postulata. To su pre svega borba protiv korupcije u politici, demilitarizacija, protivljenje policijskoj brutalnosti i masovnom nadzoru, kao i otpor kapitalističkoj korporativnoj pohlepi. Suštinski cilj marša je da omogući običnim građanima da se udruže i izvrše pritisak za stvaranje društvenih promena.

Jedna od najizraženijih karakteristika ovog pokreta jeste neformalna struktura: ne postoje formalni lideri, hijerarhija, niti zvanično članstvo. Koordinacija se odvija gotovo isključivo putem digitalnih kanala, pre svega društvenih mreža, i usmenim prenošenjem informacija. Ovaj model organizacije ima svoje očigledne prednosti i mane, baš kao i vaš pokret.

Snaga leži u izuzetnoj otpornosti na suzbijanje. Bez formalnog vođstva, vlasti ne mogu da „obezglave“ pokret hapšenjem nekoliko ključnih figura. To omogućava veliki doseg i inkluzivnost, gde svako može da se priključi i doprinese na svoj način. Međutim, upravo ta snaga je i njegova najveća slabost. Nedostatak centralizovane strukture često dovodi do difuzije poruke.

Protesti obuhvataju izuzetno širok spektar tema, od konkretnih političkih zahteva kao što je borba protiv masovnog nadzora građana, preko apstraktnih ciljeva kao što je borba protiv korupcije pa sve do lokalnih pitanja poput zaštite životinja ili životne sredine. Ova širina, iako omogućava masovnost, rizikuje da pretvori pokret u festival nezadovoljstva ili ideja, umesto u fokusiranu silu sa jasnim, ostvarivim zahtevima. Ta pojava predstavlja ključnu stratešku lekciju za svaki protestni pokret: balansiranje između inkluzivnosti i koherentnosti poruke je od vitalnog značaja za dugoročni uspeh.

Simbol koji definiše „Marš miliona maski“ je stilizovana maska Gaja Foksa. Foks je bio član grupe engleskih katolika koji su 5. novembra 1605. godine skovali „Barutnu zaveru“, neuspeli pokušaj da se digne u vazduh Dom lordova i ubije autoritarni protestantski kralj Džejms I. Nakon što je zavera otkrivena, a Foks uhvaćen i pogubljen, 5. novembar je proglašen danom proslave neuspeha zavere i sramoćenja zaverenika, često obeležavan spaljivanjem njihovih lutaka.

Međutim, grafička novela „V for Vendetta“ Alana Mura i Dejvida Lojda 1980-ih i njena filmska adaptacija iz 2005. godine su promenile perspektivu na Gaja Foksa i 5. novembar. U ovom distopijskom delu, masku nosi misteriozni anarhista poznat samo kao „V“, koji se bori protiv totalitarne, fašističke vlade u Velikoj Britaniji. Maska ovde ne predstavlja istorijskog Foksa, već postaje simbol otpora tiraniji.

Moć maske leži u njenoj sposobnosti da pruži anonimnost, ali i da transformiše pojedinca u deo nečeg većeg. Kada svi nose istu masku, oni prestaju da budu pojedinci i postaju kolektivni simbol, otelotvorenje ideje koja opstaje bez obzira na hapšenja i policijsku brutalnost.

Putanje protesta u Srbiji i pokreta „Anonimus“ pokazuju sličan obrazac sazrevanja. Vi, studenti u blokadi, započeli ste sa konkretnim zahtevom za utvrđivanje odgovornosti za pad novosadske nadstrešnice. Kada je taj zahtev naišao na zid ćutanja, protesti su se proširili na šire teme – vladavinu prava i slobodu medija, što je kulminiralo blokadom zgrade Radio-televizije Srbije (RTS). Konačno, shvativši da se suštinske promene ne mogu postići bez promene vlasti, vaš pokret je evoluirao do eksplicitnog političkog zahteva za vanrednim parlamentarnim izborima.

To sve jasno pokazuje da vaša borba u Srbiji nije usamljeni glas u tami. Ona je deo globalnog razgovora o budućnosti demokratije, vladavine prava i ljudskog dostojanstva. Bilo da se nosi maska Gaja Foksa u Vašingtonu ili pali svetlo mobilnog telefona u Beogradu, osnovna poruka je ista: zahtev za istinom, pravdom i odgovornošću onih koji su na vlasti.

Vaši napori da internacionalizujete pokret, putovanjima u Strazbur i Brisel, kao i objavama na engleskom jeziku o korišćenju zvučnog topa i toksičnog gasa, o nezakonitim hapšenjima i policijskoj brutalnosti, pokazuju intuitivno razumevanje ove globalne povezanosti. Vaš glas ne odjekuje samo ulicama srpskih gradova, već i u globalnoj areni, zajedno sa glasovima miliona drugih koji se bore za iste vrednosti. Upravo ovim pismom hoću da podstaknem svest o tome da ste vi i građani koji su stali uz vas deo nečeg većeg, deo globalne mreže solidarnosti, može pružiti snagu i nadu.

Pozvali ste građane na najveći komemorativni skup u Novom Sadu 1. novembra. Imate dovoljno vremena da isplanirate sadržaj tog skupa. To je poslednja prilika za prelomnu tačku u vašoj borbi. Na njemu morate da iznesete konkretan plan kako dalje. Ali ne tako što ćete objaviti studentsku listu za izbore, kao što vam neki sugerišu. Vaša lista će biti aktualna tek kada se dođe do izbora. A ključno je pitanje kako do izbora.

Kada vam kažu da se Nepomenik sprema da raspiše izbore, to je čista laž. Rekao sam vam da ih on neće raspisati pre 2027. A na izbore ne mogu čekati oni koji sede u pritvoru, oni koji su zbog podrške vama ostali bez posla, plate, koji su šikanirani na poslu. Ne mogu čekati oni koji su pretučeni, poput vašeg kolege Bogdana Tomića, studenta Fakulteta tehničkih nauka koji je od batina izgubio svest i završio u Urgentnom centru. Oni hoće pravdu i istinu, hoće da znaju ko ih je pretukao i traže kaznu za odgovorne. A isto zaslužuju i porodice žrtava novosadske nadstrešnice.

Dakle, 1. novembra treba da najavite šta će se desiti 5. novembra. Po mom mišljenju, to je poslednja šansa da sa zborovima građana raspišete građanske izbore, o čemu sam detaljno pisao u prethodnim pismima. Jer ako ovu priliku propustite, teško ćete dobiti građane za neke nove velike inicijative.

U poslednje vreme često se govorilo o 6. oktobru, danu posle 5. oktobra, da se sve resetuje i da se Srbija vrati na dan posle revolucije. Međutim, izgleda da je Srbiji u ovom momentu ipak potrebniji 5. novembar.

Autor je univerzitetski profesor i stručnjak za tranzicionu pravdu (ime i prezime poznato redakciji)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.