Program SNS zasnovan na taktici copy/paste

Kad god želi da omalovaži opoziciju SNS izbaci parolu kako, za razliku od njih, opozicija nema nikakav konkretan program, već samo želi da se dočepa vlasti. SNS je svojim rodoljubivim programom 2012. pobedila na izborima. A čim su došli na vlast, kao da su zaboravili svoj rodoljubivi program, odmah su počeli sa copy/paste taktikom i ne napuštaju je ni dan danas.

Demokratska stranka je lansirala parolu „Evropska unija nema alternativu“, a Aleksandar Vičić je to samo malo korigovao – „Evropski put nema alternativu za Srbiju“. To je učinjeno da lakoverni narod ne bi pomislio kako on kopira Demokratsku stranku – „omrznute žute izdajnike“. Kako je to prošlo bez nekih konkretnijih reagovanja, nastavilo se i dalje sa tom taktikom.

Studenti su, zbog fizičkog napada na svoje kolege kod Fakulteta dramskih umetnosti, počeli da organizuju proteste time što blokiraju pojedine saobraćajnice i raskrsnice u trajanju od četiri do šest časova i jedanput 24 časa (Autokomanda). Na tim protestima pridružio im se nemali broj građana. Od tada sve njih SNS naziva blokaderima i počinje sa svojim kontrašetnjama po saobraćajnicama i raskrsnicama, kao vidu borbe protiv blokadera, a u stvari i on ih blokira i onemogućuje normalan saobraćaj.

SNS je okupirao Pionirski park, gde beli šatori niču kao pečurke posle kiše. Rečeno je da to rade „studenti koji žele da uče“, a kako ih je sve više počeli su da montiraju šatore i van parka tako da su zauzeli ceo plato ispred Narodne skupštine, pa su i ogradili taj prostor. Tako da tamo pored studenata ima neuporedivo više onih koji im „obezbeđuju mir“, da bi mogli neometano da uče. Objašnjeno da je to legalno prijavljen skup za razliku od skupova koje organizuju studenti.

Tito je imao funkciju bez ograničenja mandata, a SNS ima javni skup „slobodnih građana koji osiguravaju da Srbija ne sme da stane“, bez ograničenja vremena trajanja. I sad ti stalni i povremeni stanovnici tog Ćacilenda, koji od aprila drže u blokadi jednu od glavnih gradskih saobraćajnica nisu blokaderi već borci za očuvanje i spas Srbije.

Skoro svaka od mnogih akcija koje preduzima vlast liče na nešto već viđeno (deža vi), a mnoge od njih su čista kopija. Studenti su počeli sa šetnjama po Srbiji (višednevnim pešačenjem do određenog mesta). Žitelji Kosova i Metohije „spontano su organizovali kontramarš“ od Rudnice do Novog Sada kao podršku vlastima i predsedniku Aleksandru Vučiću. Posle osam dana stigli su u Beograd gde im je priređen veliki doček na čelu sa predsednikom SNS-a, Milošem Vučevićem. O tome kao i o celom putu bili smo detaljno obaveštavani, ali posle toga nastao je tajac, pa ne znamo da li su stigli u Novi Sad ili još uvek „marširaju“.

Čim je bolom skrhana majka, Dijana Hrka, najavila štrajk glađu ispred Narodne skupštine, vlast je brže-bolje organizovala svog štrajkača koji je zauzeo njeno planirano mesto. Kako u brzini nisu mogli da smisle razlog zašto Uglješa Mrdić štrajkuje glađu, tu je u pomoć stigla taktika copy/paste. On štrajkuje zato što tužilaštvo ne optužuje i ne hapsi krivce odgovorne za pad nastrešnice, zatim što institucije ne rade svoj posao i traži smenu glavne tužiteljke Zagorke Dolovac. Da nije tužno bilo bi smešno. Ko je zaboravio treba da se priseti da su pre više meseci studenti to isto tražili.

Čovek koji je prigrabio svu vlast, pored one što mu je zakon odredio, preuzeo je ingerencije Vlade Srbije što se tiče spoljne politike, predlaganja zakona i druge poslove, a u pojedinim slučajevima on je i tužilac, a često i sudija. A pri tom govori kako mu ne pada na pamet da se meša u tuđe poslove.

Jednostavnije rečeno čovek koji je uzurpirao Ustav i druge zakone, on mnoge optužuje za urušavanje ustavnog poretka, a njegovi poslušnici ih privode i drže u pritvoru. Samo i to je copy/paste taktika. Još davno Vitorio de Sika u svom filmu je prikazao lopova secikesu kako sačekuje svoje „mušterije“, pljačka ih i onda počinje da trči i rukom pokazuje u tom pravcu, istovremeno vičući: „Drž’te lopova“. I sve tako dok se dovoljno ne udalji od mesta događaja.

Kada su neki tužioci „počeli da rade svoj posao“ pa su zbog pada nadstrešnice optužili i pritvorili čak i dva bivša ministra, oni su odmah za vlast postali korumpirana kriminalna banda koja se odmetnula od vlasti. A predsednik je pripretio da će ih abolirati, pa je sudija „koji se nije odmetnuo od vlasti“ odbacio optužnice protiv njih i pustio ih na slobodu.

Od pre nekog vremena vlast lansira priče kako su blokaderi krivi što se pojedini pogoni i fabrike zatvaraju i što investitori ne dolaze u Srbiju, a istovremeno prećutkujući zašto su nastale blokade i protesti. A posle samo par dana čujemo da je ovo bila najuspešnija godina i da se nikad u Srbiji nije bolje živelo nego sada. Ovo može samo da znači da nije bilo blokadera, gde bi nam bio kraj, bili bismo najbolji u svetu, ma šta u svetu, najbolji u vasioni.

Nema potrebe za daljim navođenjem primera šta je vlast sve kopirala, jer bilo koja nova akcija koju vlast bude sprovodila podsetiće vas na već viđeno (deža vi), a taktika copy/paste omogućiće vlastima da uvek imaju „konkretan program“ za razliku od opozicije.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.