Foto FoNet Zoran Mrđa„Polazim od toga da mi ništa ne znamo“, reči su Danila Kiša iz jednog intervjua, i zaista, od toga možemo poći. Ne znamo kada će biti izbori, ne znamo koji sve izbori, ne znamo ko će biti na studentskoj listi i kada će ona biti objavljena, ne znamo u kom obliku će opozicija izaći na izbore. Ne znamo ni kako će najnoviji globalni događaji uticati na razvoj situacije u Srbiji, pa ni kako će, nadajmo se skori, rasplet situacije sa NIS-om uticati na poziciju vlasti. Ipak, u istom intervjuu vispreni Kiš kaže i: „Za život jednog čoveka sigurno nije mnogo podsticajno da se prepušta nekom pesimističkom osećanju.“
Ako bismo na društvenom nivou morali da opišemo prethodnu godinu usudio bih se da kažem da je ona bila godina nade. Ta nada promenila je Srbiju, na nivou društva sigurno, a na političkom nivou delimično. Ostaje da se završi započeto, ali neću to svesti na puku smenu vlasti, već na mnogo više od toga, a to je vraćanje demokratije.
Godina koja je pred nama može da bude godina u kojoj će ovaj posao koji nas čeka započeti. Politička mašta dozvoljava nam da promislimo načine na koje živimo zajedno u društvu, mislimo dalje od ustaljenih i poznatih formi, i transformišemo demokratiju na bolje. Ona nam dozvoljava i da zamislimo kako će do promene vlasti doći. I zaista, tek kada smo kao građani mogli da zamislimo promenu vlasti, ona je postala realna.
Političku maštu možemo da posmatramo kao konstrukciju suprotstavljenu trenutnom kontekstu, koja onda kroz mobilizaciju i konkretne političke akcije stvara „novo moguće“. To novo moguće biće ono što mi od njega napravimo, ili, bolje rečeno, domaštamo. Granice postavljamo sami, one nisu objektivne. Da napomenem, imaginacija ovde nije nešto apstraktno, neostvarivo, već naprotiv, nešto što činom imaginacije postaje mnogo bliže i realnije.
Dobro poznate hakslijkevske i orvelovske vizije budućnosti izuzetno su pesimistične i distopijske. Te vizije koje jesu plod jedne političke imaginacije su upozoravajuće. Pitanje je, da li Srbiji treba upozorenje kako budućnost može da izgleda bez demokratije i demokratske promene. Rekao bih da je većina toga danas svesna.
Politička mašta nije konačna, ona trpi i teži beskonačnosti, i civilizacija je svedok toga. Da je nije bilo, savremene političke forme, ljudska prava i slobode ne bi danas ni postojale.
Zato, verujem da u datom političkom trenutku treba imati na umu da držimo otvoreni um za naredne političke poduhvate. Da promišljamo kritički, da maštamo o ishodima, koracima, razvoju situacije. Da se ne svodimo na jednostavne dihotomije kao što su ima liste ili nema liste, već da mislimo dalje od toga.
O snazi političke mašte i tome koliki potencijal za promenu sa sobom ona nosi možemo se poslužiti jednim primerom. Zamislite da vam je neko pre par godina rekao da mašta o kolonama mladih ljudi koji hodaju Srbijom tražeći pravdu, odgovornosti i demokratiju.
Da na čelu jedne od kolona, koja 16 dana hoda od Novog Pazara do Novog Sada stoji mlada Bošnjakinja u hidžabu sa trobojkom Srbije u rukama. Šta biste tada rekli toj osobi? Sada se setite čemu smo svedočili u prethodnoj godini. To je bilo moguće, jer, neko je maštao. Neko je dozvolio da zamisli da je drugačije moguće, čineći prvi korak da se to zaista desi.
Danas nam treba politička mašta, jer nada iz 2025. neće dati rezultate bez ove mašte. Zato je važno da se ne odreknemo ovoga, svodeći razgovor na licitiranje o imenima i datumima. U krajnjem slučaju, upravo je moć imaginacije nekontrolisana, neuhvativa, i po svaki nedemokratski režim opasna.
Autor je MA političke komunikacije, Goldsmiths, Univerzitet u Londonu
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
