Pulicerova nagrada za „kapitaliste bez granica“

Gordana Logar Nekoliko mladih, ili bar mlađih, novinara koji su 3. maja, na internacionalni dan slobode štampe ustanovljen u UN, primili nagrade Nezavisnog udruženja novinara Srbije i Ambasade SAD u Beogradu, imali su razloga i za neku vrstu razočaranja: uprkos istinski dobrom istraživačkom radu i nepobitnim činjenicama, oni su javnosti mogli samo da otkriju nevolje sadašnjeg srpskog društva. I na tome se sve završavalo.
Ne računajući prepreke, negde više – negde manje, koje su im se nalazile na putu do informacija, što je prilično normalno u ovoj profesiji – nikakve akcije „odgovornih“, nikakve državne institucije nisu reagovale na njihova otkrića, uključujući i tužilaštva koja bi po prirodi posla na to morala da obrate pažnju makar kasnije, bilo da je reč o korupciji, trgovini maloletnicima ili smrtnim ishodima na neobezbeđenim građevinama.
Svako poređenje sa drugima, naročito kad je reč o novinarstvu, o tradicionalnim slobodama medija, svakako nije najsrećniji postupak u dokazivanju da li se i ovde poštuju istine i činjenice iznete u javnosti ili je stepen društvene zagađenosti tako visok da se sve to izgubi u neodgovornoj vlasti i javnim službama. Ipak, neka vrsta pravila odomaćila se u novinarskoj profesiji, naročito kad je reč o odbrani tabloida. Ovde se tako lako i tako olako govori da je „tako svugde u svetu“, pa bi se mogao steći utisak da Srbija zaista duboko i nezadrživo plovi na talasima međunarodnih tokova, da je istinski deo sveta.
Ozbiljna štampa, izraz koji se zaista upotrebljava na sve četiri strane sveta, u Srbiji je – pokazalo se to i nagradama na Treći maj – nešto što neće izumreti i ne izumire uprkos, ili baš zbog indolentnosti državnih institucija. U takvom okviru zbilje može da izgleda pretenciozno – pogotovo što se upotrebljava sličan argumenat „kako je to u svetu“ – pogledati kakva su neka od obrazloženja ove godine bile za Pulicerovu nagradu u SAD, odličje koje prevazilazi američku granicu i služi kao primer izvanrednosti u novinarstvu.
Američko novinarstvo sigurno nije ostalo bez posledica najnovijih ideoloških podela u SAD, naročito ne bez uticaja velikog kapitala u vremenu kad republikanska administracija navodno „ne želi da se meša u vlasnička prava“. Uprkos tome, ili opet, baš zbog toga ove godine Pulicerove nagrade u većini slučajeva nisu bile tek pojedinačni autorski dometi, već serije tekstova, kojima se savršeno ne samo odslikavalo stanje u američkom društvu, već se pokazalo, možda najbolje u pisanju Vol Strit Džornala (po pojednostavljenoj podeli republikanskog načina mišljenja), da svaki kapital u medijima ne mora da bude lišen morala i profesionalne etike u korist profita.
Pulicerovu nagradu Vol Strit Džornal je dobio za „otkrivanje nemorala, odsustva etike u praksi poslovanja prvih ličnosti (izvršnih direktora ili predsednika upravnih odbora) koji su na razne načine, a najčešće uz pomoć kompanijskih akcija, sebe nagrađivali milionima dolara“. Možda značajnije i od ovih činjenica u člancima jeste jedna druga: na osnovu tih tekstova povedena je federalna istraga u više od 130 velih kompanija, a dosad je 70 ličnosti koje su ovako radile i uživale ugled velikih biznismena ostalo bez posla. I ugleda, naravno, što otežava zapošljavanje na bilo kojem drugom mestu. Upravni odbor Pulicerove nagrade je zvanično objašnjenje završio komentarom: „Ovo je uticalo na veoma rasprostranjene i duboke promene u korporativnoj Americi“. Toliko o kapitalizmu na koji se rado pozivaju domaći „kapitalisti bez granica“.
Boston Glob je nagrađen Pulicerovom nagradom, jer je dokumentovao da je predsednik Buš polako i naizgled neprimetno „potpisanim izjavama“ (U Srbiji se to zovu – uredbe) izmenio čak 750 zakona. Mnoštvo uredbi je – protivustavno, a sada postaje i predmet rasprave u Kongresu. Njujork Tajms je dobio „Pulicera“ za seriju „Imam u Americi“ na kojoj je novinarka radila u veoma neprijateljskoj atmosferi, s obe zainteresovane strane, želeći da predstavi Amerikancima jednog muslimanskog velikodostojnika koji u Bruklinu radi na pomirenju islamske i američke tradicije. „Majami Herald“je nagrađen zbog tekstova pod naslovom ‘“Kuće laži“ gde je dokazano da su građevinski preduzimači, velike firme, ali i iz oblasti manjeg biznisa, uzimali novac iz budžeta da grade i stanove po prihvatljivim cenama, a ne samo luksuzne i da to nikad nisu uradili. Istraga je, podrazumeva se, u toku. U lokalnoj štampi, u Atlanti, nagrađena je kolumnistkinja zbog „svoje hrabrosti, jasnih i zravorazumskih kolumna“.