Međutim, živimo u vremenu kada većini ovde kod nas – nije dobro – i zbog toga čovek mora da po neki put iskorači iz komfora svoje delatnosti i svoje profesije i progovori kao običan građanin.

Moje bavljenje televizijskim programom inače je veoma svedeno – u 19 časova gledam Dnevnik na N1 i nakon toga u 19.30 gasim televizor i mnogo kasnije prelazim na internet. S tim što naravno ne propuštam Kesića, PLJIŽ i Dobar, loš, zao.

Pre neki dan desilo se da sam ipak odgledao i Insajder-Debatu i iza toga Fonetovu Kvaku 23.

Tokom te dve emisije postao sam svestan koliko se pojam POLITIČKA RAVAN koristi kao sigurna kuća za sve nečasne radnje i nedostojna ponašanja koja se događaju na našoj zatrovanoj političkoj sceni.

U Insajderovoj Debati učestvovali su poverenik za informacije od javnog značaja i ministar za državnu upravu. Da bi dokumentovali temu i oživeli raspravu, autori su na početku Debate prikazali scene iz našeg Parlamenta gde poslanici vladajuće većine, bez ikakvog stida i srama – brutalno i primitivno – zasipaju Poverenika – koji je takođe deo njihove vlasti i nezavisna institucija Vlade ove države – takvim gnusnim optužbama koje je teško i slušati – od toga da je politički zaverenik, strani plaćenik i špijun do toga da je državni neprijatelj.

Upitan da prokomentariše ovo događanje u Skupštini, prisutni ministar, direktno u lice povereniku, odgovara da nema mesta čuđenju i da je to sve PRIMERENO jer se dešava u POLITIČKOJ RAVNI Parlamenta i da je tamo to sve dozvoljeno jer predstavlja našu realnost.

Ostao sam potpuno zapanjen odgovorom i načinom razmišljanja jednog ministra.

Ovako „maestralno“ aboliran najogoljeniji govor mržnje koji se događa u predstavničkom domu naše Države nam grubo, najgrublje ali i najslikovitije objašnjava da je:

* i otimanje penzija bilo u POLITIČKOJ RAVNI pa samim tim – primereno.

* i noćno suspendovanje države i divlje rušenje privatne imovine u Hercegovačkoj bilo u POLITIČKOJ RAVNI i takođe primereno kao i čitav Beograd na vodi.

* zbog POLITIČKE RAVNI primereni su i napadi na karikaturiste i razbijanje glava i lomljenje zuba metalnim šipkama pa sve do ovog pravog cirkusa koji jedna druga ministarka demonstrira u Grdeličkoj klisuri ometajući građevinare da kvalitetno i bez pritiska završe započeti posao.

Sve je to ta magična reč POLITIČKA RAVAN koja je smišljena kako bi se opravdavali i opraštali grehovi.

U Fonetovoj Kvaki 23 učestvovao je lider Levice Srbije. U samoj završnici intervjua voditeljka je gostu postavila veoma važno pitanje – da li bi on kao jedan od opozicionih lidera novinaru Dojče velea odgovorio na isti način kako mu je odgovorila i predsednica Vlade u nedavnom intervjuu, a pitanje je bilo iz domena presude Međunarodnog suda pravde. Gost, jedan od trenutno vodećih lidera opozicije i pravnik po obrazovanju, odgovorio je potvrdno.

Ostao sam potpuno zapanjen odgovorom i načinom razmišljanja jednog opozicionara.

Ovakav odgovor odmah je obrazložen novonastalom situacijom gde opozicija sada ima jedinstvenu politiku iz koje ne može da se iskače.

Tako ispada da se i na ovoj drugoj strani – strani opozicije, takođe radi o postojanju sada njihove POLITIČKE RAVNI koja ih sprečava da poštuju naše zakone i kod nas izglasanu Deklaraciju koja referira na presude Međunarodnog suda pravde.

Znači da kada se radi o POLITIČKOJ RAVNI vlasti, sve nenormalnosti se smatraju primerenim dok se radi o POLITIČKOJ RAVNI opozicije, sve normalnosti se smatraju neprimerenim pa je veoma teško ovde i danas utvrditi ko je onda lud a ko zaista zbunjen.

I tako umesto ozbiljne politike, imamo politikanstvo gde se vešti i promućurni korisno zabavljaju u svojim političkim ravnima i zaboravljaju da kad ih narod izabere oni postaju CIVIL SERVANTS – oni koji služe građanima.

Ako ovako stvari stoje, onda se nameće zaključak da posle 30 godina bavljenja politikom jednih istih ljudi a nažalost bez ikakvih rezultata po dobrobit Društva i Države pa čak i vidnog nazadovanja, evidentan je gubitak kondicije za obavljanje ozbiljnih državnih poslova, pa je možda došlo vreme da i jedni i drugi nađu neko udaljeno poljanče – van našeg vidokruga – i da tamo do mile volje nastave da se igraju ŽANDARA I LOPOVA.

A pošto su tamo skoro svi oni bivše vlasti bivšim vlastima neka menjaju uloge pa su čas jedni žandari a oni drugi lopovi pa onda obrnuto i tako unedogled.

Tako oslobođen ovaj napaćeni narod možda bi imao šansu da pronađe nekog trećeg koji bi imali snage da sve krenu iz početka.

To može da bude samo neka pametna i obrazovana mladost koju, siguran sam, mi imamo dovoljno i koja može da od ove male zemlje napravi normalno mesto za život.

Postoje na svetu stotine i stotine gradova koji su brojniji od naše zemlje ali u kojima sve funkcioniše – i saobraćaj i snabdevanje strujom i čist vazduh i vodosnabdevanje i kanalizacija i vladavina prava i vladavina i poštovanje zakona i propisa i odlaganje otpada i sloboda medija i sve što je tako normalno i što čini i sam život normalnim. Nije to neka velika mudrost samo treba biti pošten, naučen i pre svega ozbiljan. To svakako ne može sa kupljenim diplomama već samo sa puno mozga u glavi.

Nadam se da će u međuvremenu neki drugi – nečiji tuđi ŽUTI PRSLUCI resetovati geopolitičku situaciju i ispeglati rasprostranjene socijalne razlike – u čemu smo ovde prvaci Evrope – pa ćemo se i mi uz te globalne procese nekako provući – bez da napuštamo svoje tople i ušuškane sobe i bez da prekidamo celonoćno bdenje obasjani ružičastom svetlosti i upiljeni u ekran na kome se prenose lascivne scene iz tamo nekog seoskog udruženog rada. Kakva ulica po ovakvoj hladnoći.

Autor je arhitekta