Rektorkin Centralni komitet: Šta se dešava na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru?

Prema dostupnim svedočenjima, brojni profesori i saradnici već duže vreme trpe pritiske, atmosferu opšteg nadzora i konstantno video-nadgledanje radnih prostora i hodnika. Uslovi rada ocenjuju se kao nepodnošljivi, što je za posledicu imalo masovni odlazak predavača, bilo kroz lične odluke da napuste instituciju, bilo kao rezultat, kako tvrde, sistematskog odstranjivanja putem spornih konkursa i neosnovanih odluka uprave. Kadrovski odliv, urušeni međuljudski odnosi, kao i ozbiljne sumnje u zakonitost i etičnost upravljanja, dodatno produbljuju krizu ove ustanove.

U javnosti se već godinama pojavljuju upozorenja o neprihvatljivim praksama, ali izostanak institucionalne reakcije samo podstiče dalje urušavanje poverenja u akademsku autonomiju i profesionalni integritet Univerziteta. Poseban utisak ostavlja i činjenica da se rektorka gotovo nikada ne pojavljuje u javnosti, retko komunicira sa medijima i u potpunosti izbegava javna obraćanja, osim saopštenja za javnost, što dodatno produbljuje osećaj netransparentnosti i zatvorenosti u radu ove institucije. U javnom prostoru postaje gotovo mitska figura, za razliku od njenih kolega sa drugih univerziteta u Srbiji, koji redovno učestvuju u javnim debatama i zastupaju stavove svojih institucija.

Događaji iz prethodnih dana dodatno su produbili krizu i uznemirili javnost. Uprava Univerziteta angažovala je privatno obezbeđenje iz Kraljeva, koje je u ranim jutarnjim satima pokušalo da fizički ukloni studente koji već mesecima blokiraju rad Univerziteta, i u znak protesta zbog stanja u kojem se institucija nalazi. Taj čin izazvao je lančanu reakciju i masovan protest građana, fizički sukob sa policijom i opštu pometnju u gradu, koja i dalje traje. Prema dostupnim informacijama, policija je tog dana bila prisutna i unutar i ispred zgrade Univerziteta, čuvajući privatno obezbeđenje, pojedine profesore i samu rektorku od studenata i okupljenih građana. Time je, prema mišljenju brojnih stručnjaka i pravnika, dovedena u pitanje i autonomija univerziteta, jer je prisustvo policije na prostoru univerziteta dozvoljeno isključivo u izuzetnim, zakonom precizno definisanim slučajevima. Ni na jednom drugom univerzitetu u Srbiji, uključujući Beograd, Novi Sad, Niš ili Kragujevac, nije zabeležena slična praksa rešavanja studentskih protesta angažovanjem privatnog obezbeđenja. Taj neuspešan pokušaj ostavio je trajnu mrlju na upravu, koja je bila spremna da silom suzbije studente – one zbog kojih univerzitet i postoji.

Zanimljivo je i to što je uprava Univerziteta, u svom saopštenju nakon incidenta, istakla da su u protestima učestvovali članovi, simpatizeri i aktivisti svih triju bošnjačkih političkih partija. Time je, očigledno, pokušano da se celokupni događaj prikaže kao politički motivisan, a da se fokus javnosti, ili možda poruka prema Beogradu usmeri na „nedolično ponašanje“ koalicionih partnera iz redova bošnjačkih stranaka. Ipak, svi pokušaji da se pažnja prebaci sa suštine problema padaju u vodu onog trenutka kada se rektorka odlučila na, po mnogima, neoprostiv korak angažovanje muškaraca u crnom iz Kraljeva kako bi se fizički obračunali sa studentima. Ostaje nepoznato da li je rektorka delovala samostalno ili po nečijem nalogu, ali je prosto neverovatno da procena ovakvih odluka bude potpuno pogrešna i da se ne uvidi dalekosežnost posledica. Ili je, možda, neko ipak želeo da cela ova priča posluži kao inicijalna osnova za pakovanje narativa o međuetničkom sukobu. Takav potez nije mogao ostati bez reakcije građana, jer niko u ovom gradu ne želi da vidi sopstvenu decu izloženu nasilju, pogotovo ne od strane spolja dovedenog obezbeđenja, koje ne poznaje ni studente ni zajednicu. Osećaj lokalnog dostojanstva i solidarnosti pobedio je pokušaj sile, ali pitanje odgovornosti za eskalaciju ostaje otvoreno.

Po svemu sudeći, rektorka nije svesna da je ovom svojom odlukom, između ostalog, doprinela širenju narativa o međuetničkom sukobu u Novom Pazaru, a koji je dodatno podgrejan agresivnim tabloidnim izveštavanjem. Državni univerzitet nije njeno privatno vlasništvo, već najvažnija ustanova od strateškog značaja za grad i ceo region. Već dve godine, s različitih strana, od Bošnjačkog nacionalnog vijeća, političkih predstavnika, civilnog društva, pa čak i same akademske zajednice javnost se upozorava na ozbiljne probleme i nepravilnosti u radu Univerziteta, uz jasan zahtev za odgovornošću uprave. Jedan od najlegitimnijih zahteva studenata jeste uvođenje prinudne uprave, što bi trebalo da rezultira smenom rektorke. Međutim, minimum pravde u tom procesu bio bi i povratak prognanih profesora, brutalno odstranjenih voljom onih koji univerzitet tretiraju kao ličnu kasu i pijedestal moći, samostalnu trgovinsku radnju u kojoj se znanje prodaje, a poslušnost nagrađuje. To nije akademska zajednica, već njena parodija pretvorena u leglo straha, pokornosti i intelektualne kapitulacije

Iz kuloara su stizale informacije da rektorka ima veliku moć, kao i apsolutnu i neupitnu podršku iz Beograda, zbog čega se smatralo da joj se niko ne može suprotstaviti. Zbog toga su mnogi, suočeni s urušavanjem Državnog univerziteta, pribegli političkom oportunizmu i odlučili da se drže po strani, izbegavajući javne kritike. Pogrešno je svoditi pitanje rektorke na njenu nacionalnu ili versku pripadnost, ovde se ne radi o tome da li je Bošnjakinja ili muslimanka. Ključno pitanje jeste njena sposobnost da upravlja Univerzitetom, što, pored ostalog, uključuje i menadžerske veštine. Univerzitet je doživela kao Centralni komitet kojim se upravlja naredbama, lojalnošću i ličnim interesima, a ne kao zajednicu znanja, prostor slobode mišljenja, kritičkog dijaloga, akademske etike i naučne istine. Jasno je da rektorka nema ni osnovno razumevanje univerzitetske misije, niti svest o svojoj odgovornosti prema akademskoj zajednici i javnosti. NJen mandat je obeležen netransparentnošću, autokratskim ponašanjem, obesmišljavanjem institucija, gušenjem svake kritike i degradacijom profesionalnih standarda. Pod njenim rukovodstvom, obrazovna i naučna funkcija univerziteta je marginalizovana, a institucija pretvorena u administrativnu ljušturu lišenu integriteta, samostalnosti i ugleda. Rektorka nije dorasla funkciji koju obavlja, već aktivno urušava sve ono što univerzitet treba da bude: nezavisan, kritičan, otvoren i posvećen znanju.

Skandalozna odluka da, umesto dijaloga, angažuje privatno obezbeđenje kako bi silom očuvala autoritet, naišla je na jedinstven i snažan odgovor javnosti. Taj čin represije i zloupotrebe funkcije pokušao je da pretvori univerzitet u prostor straha i samovolje i predstavlja flagrantno gaženje akademskih vrednosti i sramotan pokušaj da se univerzitet svede na prostor kontrole, pokornosti i lične moći. U znak otpora, ujedinili su se politički akteri, javni delatnici, profesori, intelektualci i studenti u retkom trenutku kolektivne svesti i društvene solidarnosti u borbi za očuvanje univerziteta kao prostora slobodne misli, znanja i institucionalnog dostojanstva. Kriza na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru odavno je prevazišla granice jedne institucije i postala simbol dublje društvene i političke deformacije koja zahteva hitnu i odlučnu intervenciju države.

Pošto se rektorka ne bira na izborima na kojima građani direktno odlučuju, njena smena u ovom trenutku nije samo pitanje kadrovske promene, ona je postala simbolički i suštinski preduslov za početak institucionalne normalizacije. To je prvi korak ka obnovi poverenja u obrazovni sistem, ali i u šire društvene strukture. NJena smena znači prekid s autokratskim modelom upravljanja koji nikada i nigde ne sme biti prihvatljiv, a najmanje u prostoru visokog obrazovanja. Možda ne znam sve procedure izbora rektora, možda ne znam imena članova komisija ni tela koja odlučuju, i ne moram da znam. Ali jedno znam sasvim sigurno: znam kada univerzitet više nije slobodan. Znam kada rektor više ne predstavlja znanje, već silu. I kada se akademska funkcija ne koristi da bi se znanje razvijalo, već da bi se neistomišljenici eliminisali.

Autor je izvršni direktor Akademske inicijative „Forum 10“ iz Novog Pazara

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Još vesti iz ovog grada

Marija Babić o napadima na novinare: Novinari ne prijavljuju napade zbog straha i nepoverenja u institucije

Požar u centru Novog Pazara: Gori porodična kuća i poznata zanatska radnja (VIDEO)

Novopazarac osuđen na pet i po godina zatvora zbog držanja nelegalnog oružja u Nemačkoj

Ko je Elzan Bibić, pobednik Beogradskog polumaratona? Atletski džin rođen da ruši rekorde