Rekvijem za smotru „Mermer i zvuci“

Otkazane su sve muzičko-scenske predstave i prvi put u istoriji te kulturno-umetničke manifestacije, koja je u vreme Jugoslavije bila na istoj razini kao Dubrovačke letnje igre i Ohridsko leto, zavladao je muk. Tek je pozadi, iza „zavese“ i izvan vizure parka i daleko od očiju šire javnosti, na tzv. Maloj sceni, održano po koje književno veče, tribine, filmske projekcije, kao i izložbe u galeriji „Aleksandar Alek „Đonović“.

Paranoični strah bez pokrića aranđelovačke opštine i njenih poslušnika koji su, razume se, uvek pri vlasti i kasi, zlurado je odjekivao ispod stoletnih parkovskih stabala umesto Simfonijskog orkestra i hora RTS, koji je trebalo da, pod dirigentskom palicom Srboljuba Dinića, svečano otvori jubilarnu Smotru „Mermer i zvuci“. I to Mocartovim Rekvijemom!

I zaista je „odsviran“ rekvijem, ali pod dirigentskom upravom opštinskih vlastodržaca, koji su se oglasili kratkim saopštenjem da ne postoje „optimalni uslovi za rad umetnika“, pa do rukovodilaca Smotre „Mermer i zvuci“. Oni su zajedno i zdušno podmetnuli srce, glavu i leđa za istu stvar. Da odbrane neodbranjeno, da građanima podmetnu besmislenu laž kako „nismo u mogućnosti da obezbedimo bezbedne uslove za profesionalni rad angažovanih umetnika, kao ni sigurnost publike…“, napisano je u saopštenju Smotre „Mermer i zvuci“ na sam dan kada je Smotra trebalo da bude otvorena.

Nekoliko dana pre toga, v.d. direktorka Katarina Perović je, radi te iste „bezbednosti“, potpisala ugovor o pružanju usluga fizičkog obezbeđenja javnog okupljanja sa pančevačkim PD SAB PROTECTION. Da li taj ugovor još uvek važi ili ne, nismo uspeli da saznamo, jer nas je direktorka uputila samo na pomenuta saopštenja, kao i predsednik Upravnog odbora Ivan Zlatković.

Sa svih strana zavladala je ćutnja zvaničnika i odijum prema „nepodobnim“ novinarima koji hoće u direktnom razgovoru nešto da pitaju i saznaju pravu pozadinu ovog sramnog čina. Koga su se uplašili? Studenata i srednjoškolaca, nastavnika i profesora, vaspitačica i ostalih građana koji mesecima mirno i dostojanstveno traže upravo odlazak onih koji ne shvataju kakvu štetu čine ovom gradu i manifestaciji koju su srozali na najniže grane.

Ali zato „knjigu žalbe“ potpisuju sa besom mnogi na društvenim mrežama, ljudi od pera i znanja, estete dobre volje, pažljivi posmatrači i svi koji bi hteli da se ide napred i na bolje. I oni koji veruju da neće bar jedna stranica u toj knjizi biti uzaludna. Među njima je i Udruženje građana „Grad je naš!“. I oni su pitali nadležne ko je vršio procenu bezbednosti i zbog čega se „u već uzavrelu političku atmosferu unosi dodatna zebnja i zastrašivanje, umesto da se ide u pravcu spuštanja tenzija“.

Nije bilo potrebno da se Smotra „Mermer i zvuci“ istim povodom i dalje pravda i oglašava ponovo saopštenjima, jer je time sebe gurala u još veću bedu. Šta znači „da je odgovorno i savesno postupiti oprezno, u najboljem interesu svih prisutnih“ i da iza te odluke „ne stoji nikakva politička, institucionalna ili lična netrpeljivost, niti je bilo ko pojedinačno odgovoran“? Nemušta je i ne znači ništa, kao i prethodne, ali je ovo poslednje jako zanimljivo, jer kao da ne shvataju sa kog kraja počinje lanac odgovornosti.

Ova kulturno-umetnička manifestacija još uvek traje iza kulisa, tu su keramičari i jedan vajar koji stvaraju na dva simpozijuma – Svet keramike i Beli Venčac, a scenski program je preuzelo pomenuto udruženje „Grad je naš!“. Oni su angažovali izuzetnog glumca Raleta Milenkovića koji je svojom predstavom „Naši dani“ (nećemo reći monodramom), izvedenom u prepunoj pivnici „Bašta“, briljantno oslikao naše dane, koji se, nažalost, ništa ne razlikuju od onih iz 19. i početka 20. veka, kada su Radoje Domanović i V. P. Dis kritički bespoštedno skenirali vlast svoga vremena, ogrezlu u korupciji i nasilju.

Autorka je novinarka

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.