Republika Srbija d.o.o.

Nema sumnje da ovakve promene nisu puko formalne i da će imati ozbiljne posledice po ostvarivanje javnog interesa. Naime, d.o.o. su društva kapitala, i cilj njihovog delovanja jeste stvaranje profita za svoje vlasnike, makar oni bili i država, a ne obezbeđivanje javnog interesa. Javna preduzeća, međutim, imaju potpuno drugačiji smisao osnivanja. Ona se osnivaju radi javnog interesa i njegove zaštite u delatnostima koje su od velikog značaja za funkcionisanje države i život njenih gradjana.

Kada JP posluje sa gubitkom, ono može da dobija budžetsku podršku. Međutim, kada d.o.o. ne ostvaruje profit, ono se gasi. Da se to ne bi dogodilo d.o.o. može da se proda ili da se dokapitalizuje. Takva dokapitalizacija može da bude uz pomoć novca privatnih ulagača, neke druge države, ili investicionih fondova koji mogu imati različite vlasnike.

Nema nikakve sumnje da će pomenuta bivša JP, a sada novonastala d.o.o. ukoliko budu radila sa gubitkom, vremenom, biti prodana ili bar Republika Srbija u njima neće imati većinsko vlasništvo. Isto se ovim preduzećima može dogoditi i u slučaju da državi naprosto ponestane novca. I baš zato je s pravom u dobrom delu domaće javnosti najava promene JP u d.o.o. dočekana sa strahom od moguće privatizacije i u suštini rasprodaje javne imovine.

Kakvu sudbinu može, na primer, da očekuje Zavod za izdavanje udžbenika. On će kao d.o.o. čak i kratkoročno teško moći da izdrži tržišnu utakmicu sa privatnim izdavačima, od kojih su mnogi kao što je poznato u stranom vlasništvu.

Toliko o perspektivama najavljenih nacionalnih udžbenika i uopše nacionalne politike u osnovnom obrazovanju kojom se Vlada i vlast u celini toliko hvale. Upravo suprotno tome, vlast koalicije SNS-SPS i partnera sprovodi neoliberalnu ekonomsku politiku, a samo radi maskiranja takve suštine režim duva u nacionalne trube.

I tako vlast, zarad očuvanja baš sopstvene gole vlasti, ponavlja grešku svoje političke preteče, Miloševićevog režima. Sloba i njegovi prvi saradnici prevideli su pravac političke promene koja je nastupila kao posledica pada Berlinskog zida. Baš tako je i sada. Aktuelni predsednik i njegov prvi prsten saradnika, provincijalno kopiraju „neoliberalizam koji je pomalo kao zombi. Znate, mrtav je, ali i dalje baulja unaokolo“, kako je nedavno u Beogradu izjavio nobelovac i čuveni ekonomista Džozef Štiglic. Štiglic još reče da osim mnogih evropskih političara i mnogi ekonomisti i dalje slede taj neoliberalni eksperiment koji je trajao 45 godina, a koji je umesto bržeg rasta u stvari doneo ogroman rast nejednakosti u svim društvima gde je primenjivan.

Da zaključimo, zbog svog u osnovi nedemokratskog i provincijalnog ideološkog utemeljenja, socijalističko-radikalsko-naprednjački lideri već po drugi put za 35 godina ne vide očigledne promene pravca kretanja globalne politike i ekonomije. Ponovo nas sve ukrcavaju na ideološki brod koji tone, u momentu dok ga drugi, bolje obavešteni, napuštaju. Problem je, dakle, što Republiku Srbiju i njene građane aktuelna režimska politika sada hoće da veže za gubitničke ekonomske koncepcije, i to baš u njihovom poslednjem istorijskom času trajanja, a što već dokazano na našem iskustvu iz 90-ih sigurno ugrožava dobrobit ne samo današnjih nego i narednih generacija.

Autor je potpredsednik Srbija centar – SRCE, Resorni odbor za finansije i privredu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.