Rok za Acu Srbina

U Srbiji naime, osim vlasti oličene u jednom jedinom čoveku, ne postoji ni jedan drugi atribut državnosti. Postoji samo nedefinisana teritorija kojom upravlja Aca, Srbin krvavih ruku. I gde smo danas na početku jeseni a deset meseci posle pada nadstrešnice i ubistva 16 nevinih ljudi u Novom Sadu?

Novembra prošle godine posle tog korupcionaškog zločina, kada su videli da će i ta ubistva, kao i tolika druga, tokom 13 godina neograničene vladavine presvučenih srpskih radikala, ostati nekažnjena, studenti su pokrenuli proteste tražeći da državne institucije, pre svih tužilaštva i sudovi rade svoj posao.

Aleksandar Vučić uzurpator svega postojećeg u ovoj zemlji, čovek krvavih ruku još od pljačkaških ratova za razbijanje bivše velike države Jugoslavije, najpre potcenjuje studente govoreći da je to šačica zgubidana koje, njegovo obezbeđenje zvano Kobre, može razbiti za 6 – 7 sekundi. A kada je ta navodna šačica izvela celu Srbiju na ulice, čovek krvavih ruku je to proglasio nekakvom obojenom revolucijom koja ruši državu i koju će on vrlo brzo likvidirati.

Obećao je da će do Vidovdana napisati knjigu u milionskom tiražu kojom će celom svetu objasniti kako je pobedio obojenu revoluciju i spasao Srbiju. Studenti su mu odgovorili oslobodilačkim marševima do Novog Sada, Kragujevca, Niša i Novog Pazara, kojima su podigli na noge celu, do tada uspavanu Srbiju.

Kad je 15. marta na poziv studenata, u Beograd došlo najviše protestanata u političkoj istoriji ove zemlje, čovek bolesnog mozga i krvavih ruku najpre pravi šatorski logor u Pionirskom parku između Skupštine i Predsedništva Srbije, proglašavajući to spontanom akcijom studenata koji žele da uče. Te šatore umesto studentima napunio je batinašima i ološima. Dao im je oružje i novac sa zadatkom da čuvaju njegovu vlast.

U međuvremenu pucao je iz takozvanog zvučnog topa u građane na protestu sa namerom da izazove paniku i krvoproliće. A kada je uvideo da je studentski bunt prerastao u opštenarodnu pobunu, kao svaki licemer, menja taktiku i poziva studente na razgovor.

Odgovor akademaca, da njega niko ništa nije pitao, da je on nenadležna institucija za njihove zahteve i da nemaju o čemu sa njim da razgovaraju, do te mere je razjario njegov bolesni um da je naredio prebijanje, hapšenje i sudsko procesuiranje, ne samo studenata već i njihove profesore i nastavnike i đake srednjih i osnovnih škola koji su se u međuvremenu pridružili studentima. O maltretiranju, prebijanju, hapšenju i suđenju građana, ne treba trošiti reči.

Računao je da će ta, ničim izazvana i neprimerena upotrba sile, uterati strah u kosti pobunjenim studentima i građanima, i da će godišnji odmori i letovanja zaustaviti pobunu. Umesto toga, studenti i građanski zborovi su pod parolom: Ako nema pravde za narod, neka ne bude mira za vlast, ne samo održali već i pojačali tenzije protesta.

Čitavo leto proteklo je u obračunima policije, žandarmerije i Vučićeve paravojske batinaša i kriminalaca sa mirnim uličnim protestantima čak i decom. Čovek je tako umesto šaka okrvavio ruke do lakta. O tome izveštavaju svi veliki svetski mediji. To je pouzdani znak da su i međunarodni politički faktori shvatili s kim imaju posla, sa prevarantom, okeanskih razmera.

Jasno je dakle da su on i njegova tiranska vlast izgubili svaki legitimitet. Ali u pitanju su radikali za koje je veliki srpski pesnik i diplomata Jovan Dučić još u Kraljevini Jugoslaviji pisao da su opasnost za državu, ne zato što se ničega ne plaše jer oni su kukavice, već zato što se ničega ne stide.

Oni nivo javnog i političkog delovanja spuštaju u podzemlje i brišu granice između politike i kriminala, laži i istine, časti i beščašća, činjenica i kleveta.

Između onog što je sramotno i onoga što je pristojno. I pored svega međutim, oni su i dalje na vlasti jer imaju veliku moć regeneracije baš zato što se ničega ne stide. Prošle nedelje to smo po ko zna koji put videli.

Aca Srbin glumeći državnika ide na međunarodni sastanak u Kinu i nije ga sramota što njegovi kriminalci mesecima drže pod opsadom strogi centar Beograda, i to putem nehigijenskog šatorskog naselja, kolokvijalnim jezikom nazvanog Ćacilend. I ne samo to.

Po povratku iz Kine besramno opsenjuje prostotu hvaleći se da je na tom skupu bio u prvom redu, u rangu svetskih diktatora Si Pinga, Putina i Kim DŽong Una, iako ga na zajedničkoj fotografiji ni rođena majka ne bi prepoznala na samom začelju skupa. Paradoksalno ali je tako, on opstaje na vlasti pored ostalog i zato što studenti i dalje insistiraju da ta, kako su rekli nenadležna institucija uradi ono za šta jeste nadležna – da raspiše vanredne izbore.

Akademska mladost Srbije hoće naime da ga na tim izborima pobedi i za uvek ukloni sa političke scene. Aleksandar Vučić je međutim jedna zastrašujuća abnormalnost sposobna za nezamisliva zlodela.

On ima još dve godine mandata i ne mora da raspisuje izbore. Za to vreme svašta je u stanju da uradi. Već je počeo na silu da izbacuje studente i njihove stvari sa fakulteta u Novom Sadu, menja brave i zatvara zgrade fakulteta. To će vrlo brzo uraditi i na svim ostalim visokoškolskim ustanovama. I ne samo to. U Parlamentu će doneti zakon o ukidanju državnih univerziteta i otvaranju privatnih. Pored toga uveliko je u toku nastojanje da ugasi jedine medije koji nisu pod njegovom kontrolom Televizije N1 i Nova S kao i list Danas.

Tome treba dodati sve veći broj otpuštenih u osnovnim i srednjim školama kao i zabranu isplate novca iz državnog budžeta za plate oko 2.000 zaposlenih u javnim službama grada Novog Pazara.

Nema para za Pazarce i prosvetne radnike, ali zato ovih dana ponovo povećava plate policiji i žandarmeriji. Sve su to neoborivi dokazi da Aca, Srbin krvavih ruku do lakata, ne samo da ne pomišlja da raspiše izbore, već će, ako ga ne zaustavimo, biti spremam da strelja bez suđenja sve protivnike režima, kao navodne strane plaćenike. Prvog novembra je godišnjica korupcionaškog ubistva 16 nevinih ljudi u Novom Sadu.

Do tada vlast Ace Srbina mora biti srušena. Ako to ne uradimo, rasprodatom teritorijom bivše države Srbije i dalje će vladati ON sa svojim bolesnim „srpskim svetom“.

Taj svet nije ništa drugo nego bulumenta moralnih nakaza i nitkova svake vrste, koji će za Acu Srbina i dalje imitirati predsednike Vlade, Parlamenta i sudova kao i ministre i druge državne i javne funkcionere. A onda će, vrlo brzo, sa svojim ratnim zločincima i profiterima, nedavnu najcrnju ratnu prošlost naše a ne njegove otadžbine, pretvoriti i njenu budućnost.

Autor je urednik Sportsko-političke galaksije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.