Seksualno vaspitanje u školi

Mnogi pred ovom tabu-temom i dalje ćute. Umesto da se o tome napravi jedna obrazovno vaspitno zdravstvena strategija u svim ministarstvima, u pružanju adekvatne pomoći normalnom odrastanju i spoznaji svih „tajni“ u životu dva suprotna pola; o tome se svuda ćuti.

Žalosno je što nam deca umesto sticanja znanja o zdravim odnosima među polovima – stiču još u vremenu pretpuberteta i puberteta „prva seksualna saznanja“ od pornografsko perverzivnih video snimaka sa televizija koje nam „truju“ decu i omladinu u pogledu formiranja zdrave ličnosti za jedan normalan život u budućoj bračnoj zajednici.

Treba li napomenuti da se svakodnevno može čitati u novinama, čuti priče među decom i omladinom – a i lično sam kao vaspitač u školi doživljavao veoma neprijatne i teške trenutke, kada sam morao da „ćutim“ pred abnormalnim seksualnim perverzijama dečaka i devojčica šestog i petog razreda u sopstvenoj školi – a dve devojčice su nam se u šestom razredu „udale“ za mnogo starije muškarce.

Teško se podnosi kada vidiš svoj „promašaj“ – jer televizija, sredina, lažni sistem vrednosti i primitivizam, potpuno je degradirao žensko biće; samo na „goli seks“, a plemenitosti ljubavnih osećanja, vrednosti žene kao društvenog bića – potpuno je sve to bačeno u vodu.

Nije ni čudo što mi ne možemo da imamo zdrave bračne zajednice i što nam se ne poboljšava demografska slika Srbije kada sve „puše“ a niko ne želi da „pravi“ i čuva decu.

Teško mi pada kada u novinama čitam o „zavođenju“ maloletnica od starijih povlašćenih „bizmismena“, prodaje „seksualnosti“ ili „sponzorušenju“ maloletnica, devojčica i u sopstvenoj sredini.

Seksualno i zdravstveno vaspitanje je uvedeno u nekim zemljama zapada još u trećem razredu osnovne škole – a kod nas i dalje je to pitanje tabu tema – jer smo mi još u jednoj patrijarhalnoj zajednici života u Srbiji.

Dobro su poznati podaci da sve veći broj mladih stupa u seksualni odnos pre 15. godine – a godišnje abortira čak 7.000 maloletnica u Srbiji. Pred ovaj problem još zvanično na organizovan i pravi način niko nije stao u školama i porodicama. Za sada škola ne nudi nikakvo seksualno obrazovanje, a roditelji ćute.

Mnogi roditelji, vaspitači i nastavnici imaju teškoću da otvoreno razgovaraju s decom o seksualnosti jer ni sami nisu oslobođeni osećaja stida, otpora i predrasuda o seksualnosti. Zato imamo i sve veći broj slučajeva seksualnog nasilja među mladima, a i u porodicama, zbog nedovoljnog ili nikakvog seksualno-zdravstvenog vaspitanja na ovu temu. A najčešća zabluda je da se seksualnost isključivo svodi na polne odnose.

Mnogi psiholozi smatraju da se sa seksualnim vaspitanjem, kao i upoznavanjem deteta sa seksualnim razvojem treba početi u predškolskom uzrastu, pa da se kroz čitavo školovanje deca seksualno obrazuju.

U svakom uzrastu su mladi zainteresovani za ovu temu, ali je u porodicama patrijarhalnog tipa – za sada tabu tema, kao i u većini osnovnih i srednjih škola na jugu Srbije. Tako kada je jedna devojčica predškolskog uzrasta upitala svoga oca: „Tata, šta je seks?“ – otac je ljutito zabranio da se „gleda“ televizija tamo gde se prikazuju „bezobrazne stvari“ – pa čak od ljutine hteo je da razbije televizor, jer izopačeni pornografski sadržaji sa televizije – kvare razvoj njegove devojčice.

Uloga učitelja i škole je i te kako bitna za edukaciju dece i omladine u pogledu pravilnog seksualnog razvoja, jer predstavlja deo emocionalnih odnosa i od velikog je značaja ne samo za produženje vrste već za celokupan emocionalan i duševni život i zdravlje čoveka.

Bilo bi dobro da se preko novih sadržaja po predmetima (a i preko video zapisa lekara, pedagoga i psihologa), kao i putem odeljenskih zajednica učenici i njihovi roditelji edukuju o seksualnosti – i da se time otklone zablude roditelja, učitelja i nastavnika u patrijarhalnoj sredini juga Srbije i zasvagda raščisti s predrasudama.

Miroslav Mladenović, nastavnik matematike OŠ „Braća Milenković“, selo Šišava, Vlasotince