Sistem, sistem pa neka je, ako je sistem nije lav

Znaš ti čitaoče kao i ja da se radi o obaveštenjima na elektronskim tablama na stanicama GSP-a na kojima je često prevoz na udaljenosti od jedne stanice i nula minuta ili obratno, a gde je stvarno to je tek veliko pitanje.

Nisam, naravno očekivao, bar ne tako brzo nova dostignuća vredna najviših naučnih priznanja, no nikako da se naučim i da naučim da kad je GSP i gradonačelnik u pitanju ne trčim pred rudu, i shvatim da su iznenađenja ne samo moguća no i izvesna.

Tako danas čekajući autobus sa mnogim sugrađanima shvatim da je u toku prezentacija novog velikog dostignuća koje ću nazvati „Džepovi u vremenu“ ili „Džeparenje vremena“ u kojem je prevoz recimo (tako je bilo danas) na pet minuta i tri stanice udaljenosti i da to traje naših 10 minuta na istoj udaljenosti od pet minuta i tri stanice. Toliko sam ja čekao dok se nisam odlučio za drugi vid prevoza.

Nije mi jasno zašto se o ovim otkrićima ne piše naveliko pogotovu o ovom poslednjem. Možda još nije pronađeno adekvatno skladište (magacin vremena) u kojem se ovo od svih nas Beograđana preuzeto (odžepareno) vreme čuva. Zamislite da kada građanima ostalih gradova i država ponestane vremena usled klimatskih promena, zagađenja i svega čime ih političari tako izdašno darivaju Beograđani će moći da potegnu u „Magacin vremena“ koje im je obezbedio vizionarski gradonačelnik Aleksandar Šapić i da premoste nevolje koje su snašle sve ostale.

Pa vi dragi čitaoci posle optužite ovu vlast da ne razume važnost nauke. No da pređem na pravu temu ovog teksta koja takođe obrađuje vreme koje je građanima Srbije neko oduzeo i uskladištio ili nepovratno potrošio. Mislio sam da je glavni problem društva čiji sam deo nacionalizam, to jest na nacionalističkoj ideologiji zasnovana politika i da je suprotstavljanje nacionalizmu ključ za izlazak iz ovog stanja „šlajfovanja“.

Tek sam skoro, a zahvaljujući pobunjenim studentima, razumeo da je nacionalizam samo maska koju je višedecenijski „sistem“ iskoristio, kao uostalom i neke druge maske, a u cilju sopstvenog održanja. Sistem kao samodovoljan, a u matematici se kaže potreban i dovoljan uslov za nekontrolisano upravljanje i neodgovorno trošenje narodnog novca i narodnog vlasništva. I nije taj sistem izgrađen devedesetih. Utemeljen je mnogo ranije, još u kraljevini, a ključni elementi razvijani su potom u „socijalizmu“, pa potom u vremenu tranzicije devedesetih, a posle dve 2012. dostiže svoj vrhunac. Elementi sistema se u hodu modifikuju, ali suština ostaje ista.

Ponoviću suštinu ovog sistema koji već više decenija ugrožava budućnost građana Srbije i državu Srbiju koja ovakva kakva je počinje da poprima suicidne sklonosti. Sistem je dakle napravljen i prilagodljiv toj vrhunskoj ideji da ko god je na vlasti može bez ikakve kontrole i odgovornosti trošiti narodni novac. Probajte da se setite kada je neko zbog ovog zločina neodgovornog i nekontrolisanog trošenja narodnog novca odgovarao od vremena Nikole Pašića, Josipa Broza, Slobodana Miloševića, Borisa Tadića i Vojislava Koštunice i sad Aleksandra Vučića. Ne da nije niko odgovarao krivično, no mi je teško setiti se da li je i politički odgovarao, osim u slučajevima međusobnih preklapanja korumpiranih poslova. Dakle na tome je zasnovan ovaj sistem i to brani. Nisu to ni Srbi u Hrvatskoj, ni Kosovo, ni ideologija ova ili ona. Odbrana mogućnosti neograničenog trošenja narodnih para a sada već i zemlje vode i vazduha. Zato je nemoguće ispuniti studentske zahteve.

Odgovornost je reč koja napada ovaj sistem zasnovan na neodgovornosti i otuda zahtev za pravdom, pravilima i odgovornosti jeste revolucionaran, i ovo nije Aleksandre Vučiću obojena revolucija, iako revolucija jeste. Neophodna revolucija da Srbija preživi, hvala studentima što nam otvaraju oči. Hvala studentima za pobedu u Kosjeriću i Zaječaru, jer to jeste pobeda. Unapred im hvala za buduću pobedu i promenu sistema. Neophodnu promenu.

Autor je vajar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.