Sistemska greška Srbije

Nema srpske vlade koja u svoje programe rada nije u prvi plan stavljala „borbu protiv nezaposlenosti“, „pomoć nezaposlenim“, … I nema srpske vlade koja je se u te dve decenije mogla na kraju mandata pohvaliti da je tu svoju borbu i dobila. Nezaposlenost je, kao štafetna palica, prelazila iz ruku u ruke raznih vladinih timova kao razvojno-političko opterećenje čije su dimenzije i težina iz dana u dan rasle, tako da danas preti da nemilosrdnije od bilo kakvog okupatora dokrajči preostali srpski moral, samopoštovanje i veru u bilo kakvu misiju srpskog etnosa.

Sa formalnom, ili stvarnom nepismenošću, situacija je drugačija. Ne sećam se da je ijedna vlada RS u svoj program stavila „borbu protiv nepismenosti“? A broj nepismenih i nedoškolovanih građana Srbije iz godine u godinu nezaustavljivo raste. Procenat nepismenih u srpskoj populaciji sve je veći kako sa životne staze silaze one generacije koje je Titov školski sistem, u svim njegovim manifestnim oblicima, naučio da ne budu „slepi kod očiju“. Paradoks je što je procenat nepismenih među pripadnicima „trećeg doba“ sada manji nego među mladom populacijom od koje se očekuje da bude nosilac nove srpske razvojne renesanse!!? Da li se „borba sa nepismenošću“ namerno, ili nenamerno izostavlja iz partijskih i vladinih programa ne znam. Možda je moderatori raznih platformi i akcijskih programa ne percipiraju kao nešto od važnosti za razvoj Srbije?! A, možda smatraju da isturanje u prvi plan borbe za opismenjavanje „preskočenih“ mladih i „zaboravljenih“ starijih generacija ne bi bilo „in“, i da bi od nedobronamernih i političke konkurencije moglo biti „protumačeno“ kao zalaganje za povratak „petoletkaškom“ kom-partijskom razvojnom pristupu mlade Titove Jugoslavije?

Ali da „stvar“ ne valja ni sa nezaposlenošću, ni sa nepismenošću u Srbiji, ne valja! I da postoji uzročno-posledična veza između njihove propagacije, nije teško dokazati! Ne bih se složio sa mišljenjima da su sve veća nezaposlenost, pa i nepismenost, posledica aktuelne svetske ekonomske krize koja je svoju energiju počela da gomila upravo u periodu u kome je Srbija počela ekonomski naglo da propada. Smena „dobrih“ i „loših“ ekonomskih uslova na svetskom razvojnom nebu, veoma je slična promeni globalnih klimatskih prilika, kojima se čovečanstvo, pa i Srbi, manje-više uspešno prilagođava od preistorije do sada. I razuzdani uragani, kao i ekonomske krize, pustoše krajeve i ubijaju ljude, ali i nakon njih život napreduje i ekonomija ne propada.

Kako, recimo, objasniti da je Slovenija u ekonomskom i razvojnom smislu sada tu gde je, a Srbija dahće pod teretom nezaposlenosti i nepismenosti. Obe su bile konstituante SFRJ. U istom školskom i ekonomskom miljeu su se obrazovale mnoge generacije. Od istih „bolesti“, što kaže Desanka Maksimović, svi smo pelcovani. Ali, Slovenci napreduju, a Srbi životare već dve decenije! Početni uslovi su nam bili slični, a ekonomsko nebo – zajedničko. A rezultati? Hajde da pokušamo da ih sagledamo kroz nekoliko ilustrativnih poređenja. Relacija prva: Srbija je u odnosu na Sloveniju znatno isprednjačila u broju „nepristojno bogatih“! Relacija druga: U Srbiji se, počev od Dafine i Jezde (srpske pretpremijere prošlogodišnjeg sloma World Streeta), uspostavlja kult privilegovane trgovine novcem, robom i kapitalom, a u Sloveniji je od tada, pa do sada, u središtu pažnje ostala proizvodnja, dok su svi oblici trgovine stavljani u poziciju podrške proizvodnji. Relacija treća: U Srbiji je, još uvek, na sceni „green field“ razvojna paradigma, a u Sloveniji je od početka bila prisutna filozofija unapređenja postojećeg uz „green field- ašenje“ samo kad se dokaže da je zaista neophodno. Relacija četvrta: U Sloveniji na početku tranzicije nisu posmenjivali „Titove direktore“, a kod nas je, od kraja osamdesetih, u ovom ili onom obliku, na delu štapsko-politički pristup promociji novih i nedokazanih uprava društvenih, javnih preduzeća, … Relacija peta: Kad danas pođete slovenačkim prvoklasnim autoputevima i putevima ne možete naići na neutegnutu kuću, nečisto dvorište, divlje smetlište, nepismenog čoveka, …, a u Srbiji kada danas krenete više puta popravljanim, a izolučanim deonicama autoputa koji je još u izgradnji i putevima iskrpljenim kao sirotinjske gaće, teško ćete sresti zadovoljnog Srbina koji zvižduće ili peva, a o utegnutim kućama, čistim okućnicama i funkcionalno pismenoj većini građana teško je i govoriti.

Ja ne bih hteo da kritikujem ovu ili onu vladu, jer mislim da je od početka tranzicije u srpsku ekonomsku i privrednu razvojnu filozofiju usađena „World Streetska“ razvojna greška, koja Srbiji kao i Grčkoj, ozbiljno preti slomom i bankrotom. S tim što Grčka ima EU iza sebe, a Srbija još uvek nema!

Ako srpske vlasti i političke stranke stvarno žele da promene nabolje stanje ekonomije, nezaposlenosti i nepismenosti, onda one moraju, pod formom visokog nacionalnog interesa, da se okrenu promociji inovativne proizvodnje, znanja i onih delova školskog sistema koji mogu ukinuti nepismenost i stvoriti mlade ljude koji će svoju promociju videti u proizvodnji materijalnih dobara, a ne novih „srpskih World Streetova“.