Predsednik i premijer Srbije juče su, u svojstvu stranačkih vođa, svetkovali partijsku slavu. To im je, čini se, još jedino zajedničko. Malo je reći da između dve stranke vlada nepoverenje. Ko makar povremeno ima priliku da čuje šta bliski saradnici Borisa Tadića i Vojislava Koštunice govore jedni o drugima, zna da posredi nisu samo različiti politički pogledi, već duboka mržnja.
Predsednik i premijer Srbije juče su, u svojstvu stranačkih vođa, svetkovali partijsku slavu. To im je, čini se, još jedino zajedničko. Malo je reći da između dve stranke vlada nepoverenje. Ko makar povremeno ima priliku da čuje šta bliski saradnici Borisa Tadića i Vojislava Koštunice govore jedni o drugima, zna da posredi nisu samo različiti politički pogledi, već duboka mržnja. Kada, s druge strane, čuje da su se šef države i odlazeći prvi ministar usaglasili o programu buduće vlade, ali da su se posvađali oko kadrova, čovek može samo da se gorko osmehne. Na osnovu svega što se proteklih meseci čulo, kao i onoga o čemu se ćutalo, teško je pretpostaviti oko kakvog programa bi se mogli udružiti DS i DSS. Da su juče objavljivale saopštenja o životu, delu i porukama svog nebeskog zaštitnika, i ona bi bila prožeta svađalačkim duhom zemaljske Srbije.
Tadić, Koštunica i Dinkić mogli su da sastave vladu još u februaru. Pošto se politika ne može svesti na matematiku i pošto se predizborna obećanja pamte samo dok birači ne odglasaju, sve se svelo na lične i partijske pohlepe, sujete i strahove. Demokratska stranka, najjača u mogućoj koaliciji, zahteva većinu fotelja. Demokratska stranka Srbije, bez koje koalicija nije moguća, pored premijerskog kabineta traži kontrolu nad policijom i BIA. Treći ortak, G 17 Plus, zadovoljiće se onim što preostane, uz podsećanje da je i on neizbežan.
Tadićeva stranka prihvata da Koštunica bude na čelu vlade. Nekako bi progutala i Jočića. Ako prihvati da se iz iste sobe nadzire i tajna policija – šta će joj takva vlast? Ako pride prihvati da Velimiru Iliću ostane saobraćaj – značiće da je pristala da se zataškaju sve mutne radnje iz protekle tri godine, od skrivanja Mladića do predaje Legije, kupovine vozova, prodaje autoputeva i atentata na Dejana Anastasijevića. Ako Koštuničina stranka toliko insistira na čuvanju nekoliko lica, zašto bi demokrate pristale na ucenu? Možda zbog namirivanja nekih stranačkih apetita, možda iz straha od novih izbora…
Novi izbori, koji su juče bili gotovo izvesni, pre bi trebalo da plaše Koštunicu. Na njima će se, oštrije nego 21. januara, suočiti oni koji su za zemaljsku i oni koji maštaju o nebeskoj Srbiji. Ko se pre tri meseca lelujao između DSS i SRS, znaće za koga će. Nikolić ne sumnja u svoje birače. Zašto bi Tadić sumnjao u svoje?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
