Sledećem predsedniku ukinuti pravo na pomilovanje

Da je ova moja, upravo izmišljena, teza tačna, govore nam događaji kojima svedočimo. Predsednik Srbije je najpre pomilovao „junake“ koji su studentkinji palicom polomili vilicu, a sada nam najavljuje da će pomilovati i devojku koja je takođe studentkinju pregazila kolima i osumnjičena je za teško delo protiv opšte sigurnosti.

Ustvari, on nije najavio samo aboliciju za nju, već za svakog ko u narednom periodu bude gazio kolima ili lomio vilice „teroristima-blokaderima“ koji sprovode „cvetnu revoluciju“, rekavši da će on od sada morati da štiti takve junake od tužilaca i sudija koje su takođe deo „obojene revolucije“.

I ko sada može da nam garantuje da neće biti pomilovan Koluvija ili Veljko Belivuk?

Ili, još opasnije – kako će građani da reaguju na sledeća gaženja i prebijanja ukoliko su svesni činjenice da će Vučić možda i te ljude da pomiluje? Mislim da odgovor na ovo pitanje već sada može da se nasluti. Tako nastaju građanski ratovi. To nije moje prizivanje sukoba, već veoma realna mogućnost, jer je ovaj narod najgladniji pravde, a sada i ono malo pravde koja mu se dozira kafenom kašičicom ukida jedan čovek.

Ipak, strašnije od pomilovanja je zapravo dodela titule „junaka“ onima koji ženama lome vilice. Iskreno, ništa odvratnije od toga nisam čuo i ubeđen sam da se čak ni advokat ovih junaka ne bi usudio da izjavi tako nešto.

Pravo na pomilovanje potiče još iz doba monarhija, kada je kralj imao „božansko pravo“ da pokazuje milost. Danas, u republikama, to pravo preuzima predsednik kao ceremonijalna i politička figura koja simbolično ima pravo da ispravi potencijalne nepravde.

Dakle – pravedni Vučić. Kakav oksimoron!

Ovo pravo je ostavljeno većini predsednika u svetu, pa čak i u visokorazvijenim demokratijama.

Međutim, u razvijenim demokratijama se takvo pravo koristi iznimno retko, a mnogi predsednici ga nikada ni ne iskoriste za svog mandata, što ne znači da je takva praksa dobra jer niko ni njima ne može da garantuje kakvog će sutra predsednika dobiti.

Ono je zasnovano na diskrecionom pravu, a sama ta reč u meni budi nagon za povraćanjem.

Kakvo diskreciono pravo u 21. veku?!

I „pravo prve bračne noći“ je takođe bilo zasnovano na diskrecionom pravu, ali to je tekovina Srednjeg veka. Diskrecionom pravu nema mesta u modernim demokratijama, jer je to u suštoj suprotnosti s poimanjem demokratije i ono može samo da je razara, a nikako da je pospešuje.

Ne može se pričati o nezavisnom sudstvu kao trećoj grani vlasti ukoliko pojedinac ima pravo da pomiluje svakoga za koga on, potpuno nekvalifikovan, proceni da ne treba da odgovara. To se narodskim jezikom zove vršenje male nužde po glavama tužilaca i sudija.

Pričati o tome kako bi u ovom trenutku trebalo takvo pravo ukidati je besmisleno, jer se ova vlast ne odriče ni najsitnijih privilegija, a kamoli ovako moćne, koju će predsednik, po svemu sudeći, u budućnosti obilato koristiti, pošto mu polako ponestaje „oružja“.

Međutim, ukoliko neka naredna vlast kani da se u ovoj zemlji dogode istinske promene, ukidanje ovog prava bi moralo da bude u vrhu prioriteta. Ono jeste ustavna kategorija, ali Ustav nije uklesan u kamenu, već pravni akt koji može da se menja i poželjno ga je menjati ukoliko se utvrdi da su neke njegove odredbe štetne, a ova je sigurno jedna od najštetnijih.

Mi u budućnosti moramo raditi na razvlašćivanju pojedinaca, a tu moć prebacivati na urnisane institucije. Kad god je ovo društvo dalo jednom pojedincu preveliku moć, on je to pre ili kasnije brutalno zloupotrebio na sopstvenom narodu – od Obrenovića, kralja Aleksandra Karađorđevića, Tita pa do Miloševića, a evo sada i Vučića.

Kažu da je istorija učiteljica života, a da se čovek uči na sopstvenim greškama. Mi uporno ignorišemo ova pravila i to nam se svaki put obije o glavu.

Ako ne razvlastimo buduće pojedince koji će vršiti vlast, može nam se, ne daj Bože, desiti da nas zapadne predsednik sa narcisoidnim poremećajem ličnosti, sklon autoritarnosti. Takav čovek bi mogao da stvori stranku-monstruma sa stotinama hiljada članova i izgradi sistem u kome kriminal i korupcija vladaju, a nezavisne institucije budu uništene.

Autor je novinar Danasa.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.