Savi Dautoviću nisu bile dovoljne njegove klevete i uvrede na moj račun već im je dodao (i bukvalno prepisao) neistine iz hronikâ Ćosićevog „Ekermana“ Slavoljuba Đukića. Sve te netačnosti već sam demantovao u mojoj tek objavljenoj knjizi „Ulični biograf“ (knjigom na knjige Sl. Đukića). Tako Dautović svoje laži pojačava tuđim.
Razumljivo je što nije mogao ništa da demantuje od navoda koje sam objavio u Danasu. On koji se, osim podmetanjima, ponekad i amaterski „bavi“ čak i jezičkim pitanjima, nije našao drugi vokabular osim omiljene upotrebe prljavog jezika. Prljavome prljavština ne smeta. Kaže da ne može da polemiše sa mnom, o. k., jasno je zašto, a meni je ispod dostojanstva da dalje polemišem sa njim. Citirajući neistine Ćosićevog „Ekermana“, Dautović je konačno i dokraja otkrio (kao i u prethodno objavljenim tekstovima) da su njih dvojica iz iste radionice. Sodadžija i bozadžija se ispomažu u svom esnafu, jer razmenjuju i miksuju neistine. Jedna od njih je tobožnje Dedijerovo pismo Miloševiću o meni koje je u stvari napisano u pomenutoj radionici i zbog čega mi se Dedijer 1990. godine izvinio.
Pošto Dautović tvrdi da je dokumentacija o njemu iz moje lične „arhive“, ne ostaje mi ništa drugo nego da objavim njegov egzekutorski pamflet o disidentima, iz 1979. godine, napisan po instrukcijama Udbe, u vreme kad on nije mogao da predvidi lustraciju. Valjda je računao na zaborav.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
