Šoubiznis

Profesor je postao jedan od najpopularnijih ljudi u SAD, smešio se sa naslovnih strana novina, žene su ga obožavale (mlad, lep, uspešan), ali sve je to palo u vodu kada je otkrivena velika prevara. Osramoćeni profesor je na kraju i javno priznao svoje nedelo zbog čega je i izgubio mesto na prestižnom univerzitetu i samo je zbog ugleda svoje familije izbegao i zatvorsku kaznu. Na kraju se postavlja logično pitanje: Šta mu je to trebalo? Zašto se neko ko je već imao uspešnu karijeru, neko ko je važio za intelektualnu elitu, štaviše sam vrh američkog društva, odlučio na ovako sraman korak? Odgovor je jasan: novac i moć! U stvari samo moć, jer novac to i podrazumeva!

Godinama već gledam neke naše, domaće intelektualce kako posrću po već ustaljenoj šemi. Kako se dotaknu politike ili, pak, postanu njeni analitičari tako, čast izuzecima, najedanput krenu da brane jednu političku opciju ili bolje rečeno stranku, a napadaju drugu. Tačno se vidi kada je određeni intelektualac, privremeno ili stalno, „upregnut“ u odbranu nečijeg političkog interesa. Svedoci smo svekolike intelektualne prostitucije, a sve radi novca, prestiža, jednom reči – moći! Vidimo iste one ljude koji su prozivali intelektualce „starog režima“ kako danas zastupaju aktuelni režim, nudeći se svim opcijama pod parolom: ko bolje plati! Ali ipak mi je najsmešnije, da ne kažem najtragičnije, kada te intelektualne „gromade“ krenu da pravdaju svoj moralni integritet i počnu da drame nad svojim ugroženim intelektualnim suverenitetom. Tada mi se, izvinite na izrazu, povraća od njihovog jadnog prenemaganja i smešnog dokazivanja.

Patetični gospodin Vukadinović i njegov sabrat gospodin Antonić su tipični predstavnici ove kvaziintelektualne elite koja se, jadna, toliko zapetljala u svojim tragikomičnim optuživanjem svega i svakog da više ni sami ne znaju na koju će stranu. Sada tuže i prete onima koji ne znaju da cene njihov istorijski doprinos u odbrani državnih interesa jedne političke opcije – DSS. No, ako im se to kaže u lice, onda ova gospoda bivaju frustrirani dokazujući da su žrtve komplota suprotstavljene elite koja je, znate već, izdajnička, prozapadna, ne voli Srbiju itd. Jadno, tužno i patetično mi deluju ti argumenti. Od 2000. godine pa naovamo neke su se stvari promenile, ali neke ipak nisu. U onom filmu, o kojem sam vam govorio na početku, profesor optužen za prevaru priznao je svoj greh. Na našim prostorima, barem od devedesete pa naovamo, tako nešto nismo doživeli, naprosto naši intelektualci su bezgrešni. Najveći problem ipak nije u njima već u sistemu koji uporno održava takvo stanje gde je moralna hipokrizije i intelektualno prostituisanje gotovo normalna stvar. Kao i u filmu koji je prikazao očiglednu prevaru, kažnjeni su samo sitni akteri, dok je sama televizija proglašena nevinom. „To je samo šoubiznis“, kako reče jedan od organizatora prevare koji je radio na NBC televiziji.