Usled pravnih procesa u kome su obe strane na različitim nivoima sudstva dobijale i gubile sporove, Petrovići su izvukli deblji kraj jer im je osporen i ukinut status zaštićenih stanara pa je ova porodica završila u jednoj od najtežih životnih situacija, da se sa malom decom nađu bez krova nad glavom.

Ovo izbacivanje ispratila je jedna od najvećih solidarnih akcija u kojoj su građani satima blokirali izvršitelje i policiju da stanare izbace iz stana. Više od 15 sati su se grupe ljudi, okupljene oko Združene akcije Krov nad glavom, smenjivale nakon dežurstava u blokadi. Na ulici su postavljeni šatori, komšije su iznosile kafu i hranu za okupljene, televizijske ekipe su prenosile iz sata u sat dešavanja, a sa svih strana je stizala podrška preko društvenih mreža. Beograd je živeo jedan od retkih trenutaka građanske solidarnosti i brige za najugroženije.

Kada je vidljivost ovog slučaja postala takva da je i šira javnost, koja je inače uglavnom indiferentna na teške i tužne priče kakvih je svaki dan sve više, pretila da se masovnije uključi i reaguje, ekipa lokalnih naprednjaka videla je da bi morala da se umeša i ne dozvoli da stvari eskaliraju. Umesto da se slučajem Petrović pozabavi opština Vračar, grad Beograd ili pravosuđe koje je zakazalo da ih zaštiti, Srpska napredna stranka se pojavljuje kao spasilac i plaća smeštaj Petrovićima za sledećih godinu dana. Umesto rešavanja problema, dobili smo marketinški spin koji je iskoristio ove ugrožene ljude da se odgovornost skrene sa partije na vlasti, a nezadovoljstvo građana razvodni i ne dozvoli da ovaj solidarni otpor nepravdi preraste u masovniji protest. U saopštenju za javnost iskoristila se i prilika da se najoštrije napadne prethodna žuta vlast, ali i istakne zahvalnost predsedniku Vučiću. Sa druge strane još jednom se pokazalo da je jedina instanca koja u našoj zemlji radi, upravo Srpska napredna stranka. Partijska uzurpacija države dosegla je te razmere da se za sva pitanja možete obratiti stranci, ne samo oko uobičajenih partijskih zaposlenja ili nameštenja partijskih poslušnika, već i za zakazivanje i pregled kod lekara preko reda, kao recimo u Domu zdravlja u bloku 44, za čišćenje parka ili ulice od smeća kada JKP „Gradska čistoća“ to ne radi, kao u novobeogradskim blokovima, pa zašto da ne – i za socijalnu ili pravnu zaštitu.

Ovih dana ističe period u kojima je Petrovićima plaćen stan i oni su ostavljeni da se dalje snalaze kako umeju. Kao uostalom i svi drugi ugroženi čiji slučajevi nisu pobudili pažnju javnosti. A ovih slučajeva je sve više i sve više naših građana je pod pretnjom ostanka bez krova nad glavom.